Објашњено: Зашто Холандија разматра предлог за смањење броја стоке

У предлогу се наводи да би број стоке требало да се смањи за 30 одсто присиљавањем неких фармера да продају права на емисије, па чак и своју земљу држави, ако је потребно, пренео је Гардијан.

Холандија је највећи извозник меса у ЕУ. Такође има једну од највећих сточарских индустрија у Европи, са више од 100 милиона говеда, пилића и свиња. (Хусеин Фале/АФП/Гети Имиџис)

Холандија разматра предлоге, који су најрадикалнији те врсте у Европи, да се број стоке смањи за 30 одсто присиљавањем фармера да продају своја права на емисију, па чак и своју земљу држави.

Шта је предлог?

Државни службеници у министарству финансија и пољопривреде у Холандији изнели су предлоге да се број стоке смањи за скоро трећину њеног становништва.

Холандија је највећи извозник меса у ЕУ. Такође има једну од највећих сточарских индустрија у Европи, са више од 100 милиона говеда, пилића и свиња. Земља је имала просечну густину од 14 коза, 93 говеда, 298 свиња и 2372 живине по км2 и 414 особа по км2 у 2018.

У предлогу се наводи да би број стоке требало да се смањи за 30 одсто присиљавањем неких фармера да продају права на емисије, па чак и своју земљу држави, ако је потребно, пренео је Гардијан.

Ово долази након растуће јавне дебате у земљи о ефектима сточарске производње на здравље људи и животну средину. Дебата је нашла нови подстицај након епидемије К грознице која је погодила најгушће насељена сточарска подручја у земљи 2007-10.

Шта је разлог за такав план?

Холандија се бори са акутном климатском кризом узрокованом вишком емисија азота. Забринутост у вези са стоком произилази из чињенице да они производе стајњак који, када се помеша са урином, ослобађа амонијак, који је једињење азота.

Овај амонијак, преко отицања са фарме, може доспети у водена тела, у ком случају ће вишак азота оштетити осетљива природна станишта. Азот може довести до алги које исцрпљују кисеоник на површини воде.

Студија објављена у Елсевиер-у прошле године наводи да сточарска производња доводи до алармантног загађења подземних вода нитратима.

У раду се наводи, поред нежељених утицаја на функционисање земљишта, азот у земљишту, који се у великој мери може приписати сточарској производњи, испушта се у подземне воде углавном у облику нитрата (НО3−)…То је у 2012-2015. стандард (50 мг нитрата/Л) у 47% у региону песковитог земљишта, 8% у региону глине, 60% фарми у региону леса и ниједној фарми у региону тресета. Прекорачење стандарда утиче на производњу воде за пиће и квалитет површинских вода. Проценат фарми са прекорачењем стандарда био је различит посебно на фармама млека.

Студија такође наводи да отицање и испирање хранљивих материја из земљишта и подземних вода доводи до еутрофикације услед чега су концентрације азота премашиле стандард на 50-65% мерних тачака у пешчаном региону и око 40-60% у регион глине између 2011. и 2014. године.

Штавише, таложење азотних једињења такође може утицати на копнене екосистеме кроз ацидификацију и еутрофикацију. У студији је наведено да је 60% површине у природним подручјима у земљи изложено већем таложењу азота од критичних вредности оптерећења за специфичне типове природних циљева.

Додаје се да сточарска производња у Холандији доприноси отприлике 40% укупном таложењу азота, углавном кроз емисије амонијака. Највећи допринос емисији амонијака има говеда са 63%, затим свиње са 21% и живина са 11%. Промене у укупном таложењу азота не утичу пропорционално на промене у прекорачењу критичног оптерећења. Када се претпостави нула емисија из сточарства, прекорачење пада са око 60% на око 15%.

Колико је озбиљна криза у Холандији?

Ово питање изазива велику забринутост у земљи јер се већ дуже време бори са оним што се назива азотном кризом.

У мају 2019. холандски управни суд Државног савета, који је највише административно тело у Холандији, пресудио је да влада крши закон ЕУ не чинећи довољно да смањи вишак азота у рањивим природним подручјима. Суд је навео да је владин азотни програм (ПАС), програм за ограничавање ефеката азота, недовољан.

Након тога, Министарство пољопривреде, природе и квалитета хране је ангажовало екстерно тело да предложи решења за кризу. Сходно томе, 17. децембра 2020. холандски парламент је усвојио нови закон који има за циљ сузбијање емисије азота.

Према извештају Глобалне информативне мреже за пољопривреду, нови закон је поставио три циља — 40 одсто подручја Натура-2000 осетљивих на азот мора бити испод критичне вредности таложења (<255 mole per hectare) in 2025, 50 per cent of the nitrogen sensitive Natura-2000 areas must be below the critical deposition value in 2030, and 74 percent of the nitrogen sensitive Natura-2000 areas must be below the critical deposition value in 2035.

Закон има за циљ да преполови емисије азота због грађевинских активности и пољопривреде до 2035. године.

Холандија је такође применила друге строге мере за решавање кризе, укључујући смањење дневне брзине на 100 км/х на аутопутевима како би се ограничила емисија азотних оксида и заустављање грађевинских пројеката који гутају гас.

Али емисија гасова са ефектом стаклене баште од стране стоке остаје тема за забринутост у земљи.

Према извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, сектор сточарства доприноси 18% глобалне емисије гасова стаклене баште. Он генерише 65% азот-диоксида повезаног са људима, чији је потенцијал глобалног загревања 310 пута већи од ЦО2.

Каква је била реакција на предлог да се смањи број стоке?

Еколози су углавном поздравили план и рекли да је то позитиван корак за смањење емисије азота у земљи.

Међутим, пољопривредне групе су се оштро противиле плану, блокирајући путеве тракторима у знак протеста због предлога да се ограничи амонијак из животињског отпада.

Витсе Соннема, шеф јавних послова Холандске организације за пољопривреду и хортикултуру (ЛТО), рекао је за Гардијан да је преузимање земље од фармера лоша идеја. То је отимање земље од владе које се не уклапа у добро управљање. Други разлог је веома практичан: за експропријацију је потребно пет до седам година пре него што добијете резултате, ау многим случајевима и дуже. Немамо ово време, а то је, наравно, далеко скупље, рекао је Сонема.

У извештају Гардијана се такође наводи да већина странака жели добровољнији приступ у овом погледу, а Дерк Босвајк, портпарол Хришћанско-демократског апела, цитирао је да експропријација може бити погубна за владу. У Холандији већ постоји пад од 3% годишње у пољопривредном сектору, многи фармери немају коме да предају, а предвиђа се да ће за 10 до 15 година 40 до 50% ионако стати. Планови за принудну експропријацију... су погубни за подршку и поверење у владу, рекао је Босвијк.

Чак и када је холандски парламент прошле године одобрио закон о смањењу емисије азота, постојало је знатно противљење. Неколико партија као што су ПВВ (Странка за слободу), Зелена левица, Партија за животиње и Лабуристичка партија (ПвдА) тврдиле су да закон није довољно амбициозан у смањењу емисије азота.

Форум за демократију, који је гласао против закона, тада је саопштио да је једина намера да се десеткује пољопривредни сектор. ЛТО је навео да закон представља тешкоћу за сектор и да има неостварив циљ до 2035. године.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Подели Са Пријатељима: