Преамбула: Шта пише и шта значи за Индију и њен Устав?
Идеали који стоје иза Преамбуле индијског устава су постављени у Резолуцији о циљевима Џавахарлала Нехруа, коју је усвојила Уставотворна скупштина 22. јануара 1947.
Др. БР Амбедкару је дао заклетву и тајност од стране председника др Рајендра Прасада. Пт. Џавахарлал Нехру седи испред Амбедкара. У среду је влада у Махараштри коју предводи Уддхав Тхацкераи наложила сеоским локалним телима да одрже колективно читање Преамбула Уставу пре церемонија подизања заставе, почев од 26. јануара.
Дан раније је било обавезно да ученици широм државе читају Преамбулу током преподневне скупштине.
Одлуке су донете у тренутку када су избили протести против Тхе Закон о држављанству (измена и допуна). и Национални регистар грађана широм државе.
Шта је преамбула и каква је историја преамбуле индијског устава?
Преамбула је уводна изјава у документу која објашњава филозофију и циљеве документа. У уставу, он представља намеру његових креатора, историју иза његовог стварања и основне вредности и принципе нације.
Идеали који стоје иза Преамбуле индијског устава су постављени у Резолуцији о циљевима Џавахарлала Нехруа, коју је усвојила Уставотворна скупштина 22. јануара 1947.
Иако није спроводљива на суду, Преамбула наводи циљеве Устава и служи као помоћ при тумачењу чланова када се сматра да је језик двосмислен.
Преамбула гласи:
МИ, НАРОД ИНДИЈЕ, који смо свечано одлучили да конституишемо Индију у СУВЕРЕНУ СОЦИЈАЛИСТИЧКУ СЕКУЛАРНУ ДЕМОКРАТСКУ РЕПУБЛИКУ и да свим њеним грађанима обезбедимо:
Преамбула је уводна изјава у документу која објашњава филозофију и циљеве документа. ПРАВДА, друштвена, економска и политичка;
СЛОБОДА мисли, изражавања, веровања, вере и обожавања;
ЈЕДНАКОСТ статуса и могућности;
и да промовише међу свима њима
БРАТСТВО које осигурава достојанство појединца и јединство и интегритет нације;
У НАШОЈ СКУПШТИНИ, 26. новембра 1949. године, ОВИМ УСВАЈМО, ДОНОСИ И ДАЈЕМО СЕБИ ОВАЈ УСТАВ.
Шта означавају кључне речи у Преамбули?
Речи, Ми, народ Индије... указују на коначан суверенитет народа Индије. Суверенитет значи независну власт државе, која не подлеже контроли било које друге државе или спољне силе.
У тексту се Индија проглашава Републиком — што указује на владу народа и за народ.
Као циљ наводи социјалну, економску и политичку правду.
Нехру је 1956. рекао да се о демократији у прошлости углавном говорило, као о политичкој демократији, коју је отприлике представљала свака особа која има глас. Али гласање само по себи не представља много за особу која је пала и ван, за особу, да кажемо, која гладује и гладује. Политичка демократија, сама по себи, није довољна осим што се може користити за постизање постепено растуће мере економске демократије, једнакости и ширења добрих животних ствари на друге и отклањања великих неједнакости.
Слобода, једнакост и братство су такође постали идеали.
Др Б Р Амбедкар је, у свом завршном говору у Уставотворној скупштини, рекао: Политичка демократија не може трајати ако у њеној основи не лежи социјалдемократија. Шта значи демократија? То значи начин живота који признаје слободу, једнакост и братство које не треба третирати као засебне ставке у тројству. Они чине заједницу тројства у смислу да развод једног од другог значи пораз саме сврхе демократије. Слобода се не може одвојити од једнакости, једнакост се не може одвојити од слободе. Нити се слобода и једнакост не могу одвојити од братства.
42. амандман на Устав, усвојен 1976. године, заменио је речи суверена демократска република у суверена социјалистичка секуларна демократска република. Такође је променило јединство нације у јединство и интегритет нације.
Шта кажу преамбуле других устава света?
СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ (усвојено 1787.)
Ми, народ Сједињених Држава, да бисмо формирали савршенију унију, успоставили правду, осигурали домаћи спокој, обезбедили заједничку одбрану, промовисали опште благостање и обезбедили благослове слободе себи и свом потомству, заређујемо и успоставити овај устав за Сједињене Америчке Државе.
ИРСКА (1937)
У име Пресвете Тројице, од које је сва власт и на Коју, као наш коначни циљ, морају бити упућени сви поступци и људи и држава,
Ми, људи из Еиреа,
Понизно признајући све наше обавезе према нашем Божанском Господу, Исусу Христу, Који је подржао наше оце кроз векове искушења,
Са захвалношћу сећајући се њихове херојске и непрекидне борбе да поврате закониту независност наше нације,
И настојећи да промовише опште добро, уз дужно поштовање разборитости, правде и милосрђа, како би се осигурало достојанство и слобода појединца, постигао истински друштвени поредак, обновило јединство наше земље и успоставила слога са другим народима,
Овим усвајамо, доносимо и дајемо себи овај Устав.
ЈАПАН (1947)
Ми, јапански народ, делујући преко наших прописно изабраних представника у Националној скупштини, одлучили смо да за себе и своје потомство обезбедимо плодове мирне сарадње са свим народима и благослове слободе широм ове земље, и решили да никада више неће нас посећују ужаси рата кроз деловање владе, проглашавамо да суверена власт живи у народу и чврсто успостављамо овај Устав. Влада је свето поверење народа, чије овлашћење произилази из народа, чија овлашћења врше представници народа и чије користи ужива народ. Ово је универзални принцип човечанства на коме се заснива овај Устав. Одбацујемо и опозивамо све уставе, законе, уредбе и рескрипте који су у супротности са овим.
Ми, јапански народ, желимо мир за сва времена и дубоко смо свесни високих идеала који контролишу међуљудске односе, и одлучили смо да сачувамо нашу безбедност и постојање, верујући у правду и веру мирољубивих народа света. Желимо да заузмемо почасно место у међународном друштву које тежи очувању мира, и протеривању тираније и ропства, угњетавања и нетрпељивости за сва времена са земље. Ми признајемо да сви народи света имају право да живе у миру, ослобођени страха и неимаштине.
(Извор: хттпс://јапан.кантеи.го.јп ) Верујемо да ниједна нација није одговорна сама себи, већ да су закони политичког морала универзални; и да је послушност таквим законима обавеза свих нација које желе да одрже сопствени суверенитет и оправдају свој суверени однос са другим нацијама.
Ми, јапански народ, обећавамо нашу националну част да остваримо ове високе идеале и циљеве са свим нашим ресурсима.
НЕМАЧКА (1949)
Свесни своје одговорности пред Богом и људима,
Инспирисан решеношћу да промовише светски мир као равноправног партнера у уједињеној Европи, немачки народ је, у вршењу своје конститутивне власти, усвојио овај Основни закон.
Немци у покрајинама Баден-Виртемберг, Баварска, Берлин, Бранденбург, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Мекленбург-Западна Померанија, Северна Рајна-Вестфалија, Рајна-Фалачка, Сарска, Саксонија, Саксонија-Анхалт-Холштајн, Шлез и Тирингија је остварила јединство и слободу Немачке у слободном самоопредељењу. Дакле, овај основни закон важи за цео немачки народ.
ФРАНЦУСКА (1958)
Француски народ свечано проглашава своју приврженост правима човека и принципима националног суверенитета дефинисаним Декларацијом из 1789. године, потврђеном и допуњеном Преамбулом Устава из 1946. године, као и правима и дужностима дефинисаним у Повељи за Животна средина 2004.
На основу ових принципа и принципа самоопредељења народа, Република нуди прекоморским територијама које су изразиле вољу да им се придруже нове институције засноване на заједничком идеалу слободе, једнакости и братства и замишљене у циљу њихов демократски развој
(Извор: Википедија) ЧЛАН 1
Француска ће бити недељива, секуларна, демократска и социјална република. Обезбедиће једнакост свих грађана пред законом, без разлике порекла, расе или вере. Она ће поштовати сва уверења. Биће организован на децентрализованој основи.
Статути промовишу једнак приступ жена и мушкараца изборним функцијама и позицијама, као и позицијама професионалне и друштвене одговорности.
ШПАНИЈА (1978)
Шпанска нација, у жељи да успостави правду, слободу и безбедност и да унапреди добробит свих својих чланова, у вршењу свог суверенитета, проглашава своју вољу да:
Гарантовати демократски суживот у оквиру Устава и закона, у складу са правичним економским и друштвеним поретком.
Консолидовати правну државу која обезбеђује владавину права као израз воље народа.
Заштитите све Шпанце и народе Шпаније у остваривању људских права, њихове културе и традиције, језика и институција.
Промовисати напредак културе и економије како би се осигурао достојанствен квалитет живота за све.
Успоставити напредно демократско друштво и сарађивати на јачању мирољубивих односа и ефективне сарадње међу свим народима на земљи.
Према томе, Кортес пролази и шпански народ потврђује следеће.
ПОВЕЉА УН (1945)
МИ НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ОДЛУЧИЛИ
— спасити наредне генерације од пошасти рата, који је два пута у нашем животу донео неизрециву тугу човечанству, и
— да поново потврди веру у основна људска права, у достојанство и вредност људске личности, у једнака права мушкараца и жена и великих и малих народа, и
— да успостави услове под којима се може одржати правда и поштовање обавеза које произилазе из уговора и других извора међународног права, и
— промовисати друштвени напредак и боље стандарде живота у већој слободи,
И ЗА ОВЕ КРАЈЕВЕ
(Извор: ун.орг) — да практикују толеранцију и живе заједно у миру једни са другима као добри суседи, и
— да ујединимо нашу снагу за одржавање међународног мира и безбедности, и
— да обезбеде, прихватањем принципа и институцију метода, да се оружана сила неће користити, осим у заједничком интересу, и
— да користе међународне машинерије за унапређење економског и друштвеног напретка свих народа,
ОДЛУЧИЛИ ДА КОМБИНИМО НАШЕ НАПОРЕ ДА ОСТВАРИМО ОВЕ ЦИЉЕВЕ
Сходно томе, наше одговарајуће владе, преко представника окупљених у граду Сан Франциску, који су показали своја пуна овлашћења за која се утврди да су у доброј и дужној форми, пристале су на ову Повељу Уједињених нација и овим оснивају међународну организацију која ће бити познате као Уједињене нације.
Подели Са Пријатељима:
