Здраво, Бајден? Зашто се демократе надају чуду у републиканском бастиону Тексас
Узгред, управо је у Тексасу – бастиону републиканске партије четири деценије – премијер Нарендра Моди одржао своју „Здраво Моди!“ скупа у септембру 2019. и подигао слоган „абки баар, Трамп саркар“.

Да му је магични дух испунио једну жељу, рекао је у петак у телевизијском интервјуу амерички политички коментатор Томас Фридман, искористио би је да натера демократског председничког кандидата Џоа Бајдена да победи у Тексасу на предстојећим изборима у САД. Он је рекао да би победа демократа у Тексасу, нешто што се није догодило више од 40 година, вратила Америку здравом политичком дискурсу и окончала „култ Трампа“ који је преузео републиканску странку.
Али може ли се ово догодити? Неколико демократских лидера нагађа такав исход који је и неколико предизборних анкета доведено на хоризонт могућности, предвиђајући веома тесну борбу у јужној држави. Неки су заиста показали да Бајден ужива у предности – иако као жилет и у границама грешке у гласању.
Ово је навело тексашке демократе да захтевају да кампања Бајдена уложи више новца и напора у државу Лоне Стар него што је странка улагала већ неколико деценија. Демократе као што је Бето О'Рурк такође су затражиле од Бајдена да води кампању у Тексасу. Иако није испунио захтев, послао је свог потпредседника Камала Харрис одржати три скупа у држави раније ове недеље.
Резултати избора у САД 2020. Ажурирања уживо: Доналд Трамп победио у Мисурију, добио 10 електорских гласова
Случајно, управо је Тексас место где је премијер Нарендра Моди одржао свој „ Здраво Моди ’ скуп у септембру 2019. у присуству председника Доналда Трампа, где су двојица лидера показали велику љубазност и такође привукли оптужбе да је мега-шоу представљао догађај у кампањи за Трампа да му помогне да придобије индијско-америчке гласаче.
Зашто је ово „историјски тренутак“ на председничким изборима у Тексасу?
Од 1845. године (када се Тексас придружио америчкој унији као 28. држава) до 1976. године, држава је гласала за Демократску странку у већини председничких избора. Али дошло је до великог помака 1980. када је републикански кандидат Роналд Реган осујетио кандидатуру председника Џимија Картера за поновни избор. Од тада, Тексас је гласао за републиканце и постао бастион конзервативне странке. Трамп је 2016. победио своју ривалку Хилари Клинтон у тој држави тако што је добио 52 одсто гласова у односу на 43 одсто потоње.
Тексас, дом за 39 милиона људи, друга је по величини држава и по броју становника и по површини. Има 38 гласова у електорском колегијуму, други је иза Калифорније која има 55 електорских гласова. Победа републиканске странке се не може замислити а да она не отргне Тексасу.
Не пропустите из Екплаинед | ИМЦА — хит из 1978. који је привукао пажњу Доналда Трампа

На шта демократе рачунају да освоје републикански бастион?
Први међу неколико фактора који су распалили наду демократске странке је демографска промена у држави у последњој деценији. Према подацима које је објавио амерички Биро за попис становништва, држава је 2018. године имала 11,36 милиона Хиспанограђана, за разлику од 11,91 милиона белаца. Хиспано становништво је доживело нагли пораст, углавном због имиграције, од 2010. године када је Хиспано становништво у Тексасу било 9,46 милиона (бело становништво 2010. било је 11,42 милиона). Иако се не зна да су латиноамерички бирачи монолитни у партијским преференцијама, они имају тенденцију да фаворизују демократску странку у односу на ГОП. Између осталих, држава је такође дом за 3,4 милиона црних грађана и 1,4 милиона азијских Американаца.
У последње две године, скоро 1,9 милиона нових гласача – углавном младих бирача и латиноамеричких гласача – регистровало се да гласа у Тексасу и ова група се у великој мери сматра нагињеном ка либералној политици. Такође, Трампова тврдокорна имиграциона политика и пројекат изградње граничног зида нису добро прошли код латино гласача.
Иако је Тексас познат по малој излазности на изборе (2016. године гласало је 46,45 одсто становништва бирачког узраста и 59,39 одсто регистрованих бирача), ови избори доживљавају невиђени ентузијазам међу бирачима, упркос пандемији и државној машинерији која отежава дајте превремене гласове (смањењем кутија за одлагање по округу) или пошаљите гласачке листиће поштом. У петак када је превремено гласање завршено, у држави је дато 9 милиона гласова, што је број већи од укупног одзива у 2016. (који је износио 8,9 милиона). Повећање процента бирача, за који се очекује да ће премашити 60 одсто по први пут од 1990-их, каже се да је у великој мери изазвано младим гласачима за које се каже да су отпуштени због друштвеног узбуђења изазваног покретом Црнци су животи важни раније ове године. године. Ови гласачи нису Трампови навијачи.
Такође прочитајте | Експерт објашњава: Зашто су амерички избори 2020. важни Индији

У ствари, на изборима за Сенат у средини мандата 2018. повећан одзив бирача помогао је демократском кандидату Бету О'Рурку да смањи разлику у односу на садашњег републиканског сенатора Теда Круза на само 2,6 процентних поена, у поређењу са 16 одсто предности коју је имао Круз у односу на Демократски кандидат 2012.
Трампово поступање са пандемијом такође није добро прошло код значајног дела становништва у држави у којој број случајева и даље расте, а више од 17.000 људи је изгубило живот. То је такође негативно утицало на економију, повећавши стопу незапослености на 8,3 одсто у септембру. Очекује се да ће ова питања радити против Трампа.
Шта предвиђају амерички избори 2020.
Анкете које мере подршку кандидатима у држави знатно су варирале последњих недеља. Док је у септембру већина показивала да Трамп има предност у односу на Бајдена за око два поена, у четвртој недељи октобра разлика се смањила и две анкете (наиме које су урадили Даллас Морнинг Невс и Универзитет Тексас у Тајлеру) су показале да Бајден ужива благо вођство. Недавне анкете показују да Трамп расте, али маргина остаје у зони грешке. Екпресс Екплаинед је сада на Телеграму

Анкета анкета коју је саставио Си-Ен-Ен показује да Трамп води државу са малом разликом од 2 процентна поена са 48 одсто у односу на Бајдена који износи 46 одсто.
Међу агенцијама за испитивање јавног мњења, најновија анкета Умаса Ловелла показала је Трампа на 48 одсто, а Бајдена на 47 одсто, анкета Њујорк тајмса/Сијене показала је да је Трамп испред четири процентна поена са 47 одсто, док је Бајден заостајао са 43 одсто, најновија анкета Универзитета Куиннипиац изједначио оба кандидата са по 47 одсто, анкета Универзитета Тексас/Тексас Трибјун показала је да Трамп има 50 одсто, док Бајден заостаје за пет процентних поена са 45 одсто.
Не пропустите из Екплаинед | Независни и трећи кандидати који се кандидују за САД
Подели Са Пријатељима: