Објашњено: Зашто би Техрик-и-Талибан Пакистан могао добити појачање променом страже у Авганистану

Пакистан види Авганистан као стратешког партнера у свом сукобу са Индијом и стога је био спреман да прихвати силе које се налазе у Кабулу, чак и суочен са значајном међународном реакцијом.

Заставе Пакистана и Талибана вијоре се на својим странама док људи пролазе кроз безбедносну баријеру да пређу границу на граничном прелазу између Пакистана и Авганистана, у Чаману, Пакистан (АП)

Док талибани започињу свој пројекат управљања, земље попут Кине, Русије и Велике Британије показале су спремност да раде са групом. Међутим, ниједна земља није била тако очигледна у својој подршци као Пакистан који га дуго подржава. Недавно, Пакистански премијер Имран Кхан окривио је нагло повлачење америчких трупа за поновно оживљавање талибана, бришући руке своје земље од сваке кривице. Он је такође описао чланове групе који живе у Пакистану као нормалне цивиле и отишао толико далеко да је сугерисао да је враћање Авганистана од стране групе слично разбијању окова ропства.

Пакистан види Авганистан као стратешког партнера у свом сукобу са Индијом и стога је био спреман да прихвати силе које се налазе у Кабулу, чак и суочен са значајном међународном реакцијом. Док су неке фракције унутар пакистанске владе истицале своје противљење талибанима, чини се да велика већина прихвата талибане или као вредног савезника Исламабада или као неопходно зло за очување контроле у ​​региону. Међутим, пакистанска калкулација према талибанима могла би се показати опасно погрешном, посебно ако њено појављивање охрабри екстремистичке групе као што су милитантни Техрик-и-Талибан Пакистан или ТТП.

Пакистанска подршка талибанима

Током 1980-их, ЦИА и Интер-сервис Интеллигенце (ИСИ) су давали оружје Авганистанцима који су се борили против Совјетског Савеза и помогли у радикализацији и регрутовању омладине из целог света за учешће у џихаду. Пакистан је 1988. почео да отвара верске школе за својих око 3 милиона авганистанских избеглица. Ове медресе су наставиле са обуком студената да се придруже Талибанима, од којих се 1,5 милиона вратило у Авганистан након одласка Совјета.

Када су победоносни муџахедини на крају формирали владу у Авганистану 1992. године, Пакистан је био незадовољан новим руководством које је Исламабад сматрао превише пријатељским према Индији. Стога, када су талибани почели да се шире средином 1990-их, Пакистан је брзо подржао покрет.

Након НАТО инвазије НАТО-а на Авганистан 2001. године, лидери срушеног талибанског режима потражили су уточиште у Пакистану. Потоци милитаната Талибана и Ал Каиде слили су се у племенске области Пакистана које се граниче са Авганистаном. Већина талибанских бораца ограничила се на погранична подручја где пакистанска влада безуспешно покушава да их обузда од 2003. године.

Пакистанска ИСИ, рана подршка талибана, наставља да врши свој утицај на групу. Према извештају Фонда Царнегие Ендовмент Фунд, ИСИ је био главни спољни покровитељ Талибана који им је наводно обезбеђивао финансијска средства, обуку, оружје, логистичку подршку и (пре свега) сигурно уточиште на пакистанској територији.

Важност ИСИ за талибане најбоље је представљена именовањем Сирајуддина Хакканија за једног од два замјеника вође талибана 2015. Хаккани, шеф мреже Хаккани, којег су америчке обавјештајне службе својевремено описале као праву руку ИСИ , одржава блиске везе са Ал-Каидом. Упркос томе што су се неки пакистански лидери јавно дистанцирали од талибана, неуспех Пакистана да уједини своју војну, обавештајну службу и политички апарат значи да чак и ако премијер и челници војске ускрате подршку, и даље је могуће да пакистанска држава преко ИСИ наставите да подржавате организацију.

Заглављени људи прелазе границу између Пакистана и Авганистана, у Чаману, Пакистан (АП Пхото/Јафар Кхан)

Зашто Пакистан подржава талибане

Осим чињенице да су пакистанска влада и војска интерно подељене и представљају низ различитих, а често и супротстављених интереса и оданости, главни разлог за подршку Пакистана талибанима је њихов трајни и неодољиви страх од Индије.

Жеља Пакистана за стратешком дубином у Авганистану како би се супротставила регионалном утицају Индије датира још од средине 1970-их и то није политика коју ће ускоро напустити. Иако су истакнути пакистански лидери, укључујући садашњег начелника армије генерала Камара Џаведа Баџву, показали спремност да промене курс, с обзиром на историју Пакистана и последично лоше односе са скоро сваком другом групом у Авганистану, можда имају мало савезника осим талибана.

Поред забринутости за Индију, Пакистан има низ идеолошких разлога да подржи талибане. Од стварања Пакистана, постојали су позиви изнутра да се дозволи паштунским заједницама које живе поред границе са Авганистаном да формирају сопствену независну државу. ТТП за једну, подржава ову тврдњу. Пакистан је стога уморан од било какве владе коју предводе Паштуни у Авганистану, укључујући прошле администрације Хамида Карзаија и Ашрафа Ганија. Помало збуњујуће, Пакистан види талибане као више забринуте за исламски фундаментализам него за етничке сукобе, иако су и они етнички паштунска група.

Пакистанско друштво такође има одређене симпатије према талибанима, углавном због начина на који је пакистанска држава формирана. Одвајање Пакистана од Индије било је засновано на његовој жељи да формира исламску државу. За ревносно религиозне грађане Пакистана, одбрана талибанског тумачења шеријатског закона био је начин да одрже своју везу са исламом, а самим тим и са пакистанском државом.

Међутим, са друге стране, постоје и значајни разлози да се Пакистан супротстави успону талибана. Као прво, владавина талибана у Авганистану ће вероватно изазвати огромну избегличку кризу у земљама попут Таџикистана, Ирана и Пакистана. Пакистанска подршка талибанима такође би могла да их кошта међународног легитимитета, посебно ако група одбије да буде модерирана и почне да дозвољава другим екстремистичким покретима да поново заживе на тлу Авганистана.

Истраживање Пев Ресеарцх-а из 2015. додатно показује да талибани губе подршку међу пакистанским народом. На питање шта мисле о талибанима, 72 одсто Пакистанаца сматра да је група неповољна, док их је само 6 одсто сматрало повољним. Поред ових оправданих забринутости, Пакистан се такође мора борити са потенцијалним поновним оживљавањем ТТП-а и других екстремистичких група. Иако је мало вероватно да ће Исламабад ове разлоге сматрати довољним разлогом да се дистанцира од талибана, они су ипак вредни озбиљног разматрања. Нарочито растућа претња ТТП-а је нешто чега ће Исламабад бити изузетно свестан.

Пакистан је такође свестан да ће упркос својим везама са талибанима и даље бити стратешки значајан за САД. Наставак америчког учешћа у Авганистану, у било ком својству, захтеваће, у најмању руку, коришћење пакистанског ваздушног простора. Ово ће заузврат задржати неке од утицаја Пакистана на САД у односу на њихове односе са талибанима. Поред тога, Пекинг, највећи спољни савезник Пакистана, показао је спремност да ради са талибанима.

Стога, поред жеље за регионалним утицајем, својих исламских фундаменталистичких корена и сопствене забринутости због паштунског национализма, Пакистан наставља да подржава талибане само зато што може.

Људи у близини белих застава са потписом талибана чекају долазак својих рођака, које су наводно талибани пустили из затвора у Авганистану, на граничном прелазу у Чаману у Пакистану (АП)

Ко су пакистански талибани

Након што су припадници Ал-Каиде и Талибана хрлили у Пакистан 2001. године, они су организовали кампању, описану у извештају америчког Института за мир (УСИП) као „талибанизација ФАТА“. У складу са њим, лидери авганистанских талибана сарађивали су са локалним племенским вођама на регрутовању Пакистанаца за борбу против америчких и НАТО снага. Ти регрути су се касније окупили да формирају ТТП 2007. године, под вођством Бајтулаха Мехсуда. ТТП се често назива кровном организацијом која представља различите милитантне групе у ФАТА.

Према извештају УСИП-а, главни циљеви ТТП-а укључивали су спровођење шеријатског закона, борбу против америчких и НАТО снага у Авганистану и учешће у џихаду против пакистанске војске. Ово последње је, посебно, примарни циљ групе, а Мехсудов портпарол је 2007. објавио да је кључни разлог за стварање ТТП-а представљање уједињеног фронта против операција пакистанске војске. У извештају се наводи да је агресивни став ТТП-а према пакистанској држави био у супротности са ставом других локалних милитаната и да је довео до значајног нивоа унутрашњег неслагања.

Његова фрагментација и недостатак кохезивне методологије на крају су се показали као катализатор за њену пропаст, али у годинама између 2007. и 2014. ТТП је изазвао хаос широм Пакистана. Процењено је да је 2012. године ТТП имао до 25.000 чланова, који су спроводили терористичке нападе широм Пакистана, што је резултирало масовним крвопролићем и уништавањем имовине. Међу њиховим најзначајнијим нападима били су напад на највећу пакистанску ваздушну базу 2011. године, напад на међународни аеродром у Карачију 2014. и исте године, масакр у војној јавној школи у Пешавару у којем је убијено 150 људи, углавном студената. Последњи напад су јавно осудили авганистански талибани.

Године 2014. пакистанска војска је, уз помоћ америчке кампање дронова, покренула операцију Зарб-е-Азб како би елиминисала ТТП. Операција је у великој мери била успешна и била је велики фактор иза пропадања групе. Према извештају УСИП-а, који је објављен у мају 2021. године, данас је ТТП у великој мери фрагментирана и исцрпљена војна организација, распршена по Пакистану и на граници са Авганистаном.

Међутим, активност ТТП-а је нагло порасла последњих година. У 2019, извештаји су сугерисали да милитанти ТТП-а застрашују становнике северног и јужног Вазиристана да не пуштају музику или пуштају жене да напусте кућу без мушког старатеља. У 2020., медијско крило групе, Умар Медиа, покренуло је нову веб страницу поред свог званичног часописа који пропагира идеологију ТТП-а. Значајно је да је 2020. Умар Медиа такође објавио да су се две отцепљене групе, Јамаат-ул-Ахрар и Хизбул Ахрар, званично поново придружиле ТТП-у. Две групе су одговорне за бројне смртоносне нападе унутар Пакистана и биле су активније од самог ТТП-а последњих година.

Од почетка 2021. године, ТТП је преузео бројне нападе широм Пакистана. Само у прва два месеца ове године изнела је 32 напада, од којих се већина догодила у ФАТА. Неки аналитичари верују да ће недавно оживљавање ТТП-а бити додатно подстакнуто владавином талибана у Авганистану. Аргумент је да талибани легитимишу милитантну исламску управу и на тај начин охрабрују своје присталице и симпатизере, унутар и ван Авганистана, да следе сличне циљеве. Охрабрени талибанима, ТТП би могао да искористи успех групе да регрутује додатне чланове и ревитализује своју кампању против пакистанске државе. Међутим, с обзиром на компликован однос ТТП-а са талибанима, нејасно је да ли ће моћи да рачуна на њихову подршку у том подухвату.

Однос између ТТП-а и талибана често је врућ и хладан. Непознато је који ниво повезаности њих двоје деле, али је познато да се обојица супротстављају и подржавају једно друго у различитим временима. Иако ТТП и Талибани имају сличне идеолошке конструкције, њих двојица се не слажу око циљања пакистанске државе. Пошто је Исламабад кључни савезник Талибана, група је покушала да убеди ТТП да фокусира свој џихад само на администрацију Авганистана. Међутим, ТТП постоји првенствено као организација против пакистанске државе и без тог циља би престала да има било какав спољни значај.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Међутим, групе су такође сарађивале у неколико кампања, првенствено након што је пакистанска војна операција 2014. приморала ТТП да побегне у Авганистан. Тамо су помогли талибанску војну офанзиву против авганистанске владе, нудећи драгоцену логистичку подршку, укључујући пружање бомбаша самоубица. Након споразума из Дохе између САД и Талибана, ТТП је објавио видео снимак својих чланова који се састају са високим талибанским руководством. Група је наводно била жељна да покаже своје блиске везе са талибанима, у знак признања вредности коју би такав однос имао са пакистанском јавношћу, од којих многи отворено подржавају талибане.

Неки су отишли ​​толико далеко да сугеришу да су ТТП и талибани суштински повезани, а један начелник пакистанске војске их је наводно назвао двема лицима истог новчића.

Подели Са Пријатељима: