Објашњено: Зашто су фармери у Пенџабу у Делхију упркос томе што је држава донела сопствене законе о фармама?

Протестни марш Делхи Чало: Док су фармери укинули блокаду са свих пруга и пристали да пусте све возове у Пенџабу, њихов протест против централних закона није јењава. Ево зашто

Чланови Бхартииа Кисан уније (Уграхан) блокирају Кханда Цховк у близини Гурдвара Дукхниваран Сахиб у Патиали. (Експресна фотографија: Хармеет Содхи)

Пољопривредници у Пенџабу недавно протестују против њих тројице донети законе о фарми ће стићи до главног града 26. и 27. новембра као део њиховог мартовског позива у Делхи Чалоу. Они настављају марш упркос томе што је Пенџаб Видхан Сабха једногласно одбацио три закона и доношење три закона о амандманима на фарму уклањање државе из домена централних законодавстава.

Позив за марш, који је првобитно дао Тхе Алл Индиа Кисан Сангхарсх Цоординатион Цоммиттее (АИКСЦЦ) - тело од више од 200 организација пољопривредника широм земље - добио је подршку од скоро 500 тела фармера. Док су фармери скинули блокаду са свих колосека и пристао да пусти све возове у Пенџабу, њихов протест против централних закона није попуштао. ову веб страницу објашњава зашто.

Зашто фармери у Пенџабу и даље протестују упркос томе што држава доноси законе који негирају централне пољопривредне законе?

Три закона које је усвојио Панџаб Видхан Сабха наглашавају да су пољопривреда, пољопривредна тржишта и земљиште примарни законодавни домен државе. Настојећи да одговори на једну од главних замерки пољопривредника који протестују, предлози закона, између осталог, чине минималну цену подршке (МСП) законском одредбом.

Пољопривредници кажу да су задовољни што је држава усвојила три закона, али истичу да су предложени државни закони у најбољем случају симболична политичка изјава против закона о пољопривреди Центра и да могу остати уплетени у правне компликације. Закони могу постати закон само ако добију сагласност председника, што је, како кажу, веома мало вероватно.

Протестујемо јер централни закони имају правну вредност. Државни закони немају исту правну важност. Нећемо седети док се не укину анти-фармерски закони или док Центар не донесе Предлог закона о МСП. Пољопривреда је државни субјект и Центар није могао да створи забуну доношењем закона о субјектима на државној листи, каже Јагмохан Сингх, генерални секретар синдиката Бхарти Кисан (Дакуанда). Он каже да се сада борба не води само за фармере Пенџаба већ и за пољопривреднике целе земље и да зато протестујемо упркос томе што држава доноси сопствене законе.

Такође прочитајте | Делхи Чало марш: „Блокираће све путеве до Делхија… то је питање нашег постојања“

Пољопривредници сматрају да је доношењем ова три закона Центар учинио корак да укине систем МСП. Док МСП никада није била законска одредба, али је остала дуго практикована пољопривредна пракса у корист фармера.

Посебне одредбе о пољопривредној производњи и трговини (промоција и олакшице) и Предлог закона о изменама и допунама Пенџаба из 2020. обезбеђују набавку само на МСП-у, али закон покрива само два усева — пшеницу и ризлу.

Делхи Чало: Лидери Бхартииа Кисан уније (Кадиан) у Лудхиани након састанка за планирање стратегије за протест „Делхи Цхало“. (Експресна фотографија: Гурмит Синг)

Колико фармера из Пенџаба ће учествовати у маршу „Делхи Чало“?

Пољопривредници који су одани 30 пољопривредних синдиката који су наставили са протестима од 24. септембра у држави, маршираће у Делхи. Процењујемо да ће 1-1,5 лакх мушкараца, жена и деце из Пенџаба учествовати у маршу, каже Сукхдев Сингх Кокрикалан, генерални секретар БКУ (Уграхан), једног од највећих пољопривредника у Пенџабу.

Јагмохан Синг из БКУ (Дакаунда) додаје да ће само из његове организације 10.000 активиста и 1.000 тракторских колица кренути за Делхи где ће најмање 1,5 милиона фармера из Пенџаба организовати седећу утакмицу. Рекао је да ће фармерска одећа прегледати своје седење после недељу дана.

Делхи Чало: Пољопривредници протестују на железничкој станици у Џаландхару, Пенџаб. (Фотографија експресне датотеке: Гурмит Сингх)

Шта Центар има да каже о својим законима и зашто пољопривредници нису спремни да верују таквим уверавањима?

Центар тврди да ће његова три закона о фармама трансформисати индијску пољопривреду и привући приватне инвестиције, а истовремено ће ослободити фармере дајући им слободу да продају своје производе било где у земљи. Три закона не говоре ништа о томе да је МСП законска одредба.

Како се сазнаје, Пенџаб је позвао индијску владу да донесе закон по коме ће Центар набављати пшеницу и пољску грађу из Пенџаба према предлогу готовинског кредитног лимита (ЦЦЛ) који је послала држава за наредну деценију. Центар је одбио да прихвати овај предлог, кажу фармери, тврдећи да је то јасан показатељ да ће Влада Индије на крају престати да набавља усеве на МСП у наредних неколико година. Ако не могу да обезбеде набавку 10 година, како можемо да верујемо изјавама Центра да неће престати да набавља пшеницу и рај из Пенџаба?, упитао је високи званичник у влади Пенџаба. Званичник је рекао да ако је Центар био искрен у изјави, онда би требало донети закон о МСП. Екпресс Екплаинед је сада на Телеграму

Пољопривредници сада кажу да желе осигурану цену за све усеве и Центар мора да донесе закон који ће то обезбедити.

Делхи Чало: Протест фармера током Цхакка џема против пољопривредних рачуна. (Експресна фотографија: Гурмит Синг)

Може ли Пенџаб сам да се избори са 30 до 32 милиона тона житарица (пшенице и ризле) које набавља за централни базен на МСП-у?

Стручњаци кажу да Пенџаб то може да ради неколико година, али само успостављањем ефикасног система набавке, јер постоји огромна потражња за пшеницом и неолуком на индијским тржиштима, као иу неколико земаља. Рекли су да са овим Пенџаб такође треба да се постепено пребаци на друге усеве према потражњи домаћег и међународног тржишта.

Не пропустите из Екплаинед | Мрежа железница у Пенџабу и како су на њу утицали текући протести

Подели Са Пријатељима: