Објашњено: Шта је избијање 'морских шмрцова' у Турској и какав утицај може имати на морски екосистем?

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да ће бити предузети значајни кораци за решавање проблема и заштиту мора земље. Али шта је то „морски шмрк“ и како је изазвао садашњу кризу?

Фотографија луке Пендик из ваздуха на азијској страни Истанбула која показује огромну масу морске слузи. (АП фотографија)

У Турској расте забринутост за животну средину због нагомилавања „морских шмрцова“, љигавог слоја сивог или зеленог муља у морима земље, који може нанети знатну штету морском екосистему.

Турско Мраморно море, које повезује Црно море са Егејским морем, било је сведок највећег избијања „морских шмркава“. Муљ је такође примећен у суседном Црном и Егејском мору.

Како се љигави слој шири по морима земље, сада се јављају хитни позиви за решавање кризе.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да ће бити предузети значајни кораци за решавање проблема и заштиту мора земље. Али шта је то „морски шмрк“ и како је изазвао садашњу кризу? Објашњавамо.

Шта узрокује „морске шмркље“ у морима Турске?

„Морски снот“ је морска слуз која се формира када су алге преоптерећене хранљивим материјама као резултат загађења воде у комбинацији са ефектима климатских промена. Преоптерећење хранљивим материјама настаје када алге уживају у топлом времену изазваном глобалним загревањем. Загађење воде доприноси проблему.

Експерти за животну средину кажу да је прекомерна производња фитопланктона изазвана климатским променама и неконтролисано бацање кућног и индустријског отпада у море довела до садашње кризе.

Дебели љигави слој органске материје, који изгледа као вискозна, смеђа и пенаста супстанца, проширио се морем јужно од Истанбула и такође прекрио луке и обале.

Ердоган је рекао да испуштање отпадних вода у море заједно са порастом температуре изазива кризу. Он је за избијање окривио испуштање непречишћене воде из градова попут Истанбула, који је дом за 16 милиона људи, у мора.

Епидемија 'морских шмрцова' први пут је забележена у земљи 2007. године. Тада је примећена и у Егејском мору у близини Грчке. Али садашња епидемија у Мраморном мору је далеко највећа у историји земље.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Колико криза може да утиче на морски екосистем?

Раст слузи, која плута на површини мора као смеђа слуз, представља озбиљну претњу за морски екосистем земље. Рониоци су рекли да је изазвао масовну смрт међу рибљом популацијом, као и да је убио друге водене организме попут корала и сунђера.

Слуз сада прекрива површину мора и такође се проширила на 80-100 стопа испод површине. Ако се не контролише, ово се може срушити на дно и покрити морско дно, узрокујући велику штету морском екосистему.

Током одређеног временског периода, могао би да затроје сав водени свет, укључујући рибе, ракове, остриге, дагње и морске звезде.

Поред воденог живота, избијање 'морских шмрцова' такође је утицало на живот рибара. Рекли су да се муљ скупља у њиховим мрежама, чинећи их толико тешким да се ломе или изгубе. Штавише, слуз који облаже конце чини мреже видљивим за рибе и држи их подаље.

Неки рибари су такође истакли да проблем постоји већ дуже време и да се водени свет трује одлагањем отпада и глобалним загревањем. Током година њихов улов се знатно смањио и у мору је било мање рибе. Ово је погоршало економску кризу за рибаре.

Неки стручњаци су такође упозорили да „морске шмркље“ могу изазвати избијање болести које се преносе водом, попут колере, у градовима попут Истанбула.

Еколози су рекли да је смеђа слуз која плута у морима Турске знак како морски екосистем може бити оштећен и ефекат који може имати на животну средину у целини ако се не предузму озбиљни кораци за решавање двоструке кризе загађења и глобалне загревање.

Које кораке Турска предузима да реши кризу?

Председник Ердоган је рекао да ће бити предузети кораци да се наша мора спасе од ове несреће, која води са Мраморним морем. Бојим се, ако се ово прошири на Црно море... невоља ће бити огромна. Морамо да предузмемо овај корак без одлагања, рекао је он, а преноси Би-Би-Си.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган говори током еколошког догађаја у Истанбулу 5. јуна. (АП фотографија)

Турски министар животне средине Мурат Курум рекао је да ће читаво Мраморно море бити претворено у заштићено подручје. Штавише, предузимају се кораци за смањење загађења и побољшање третмана отпадних вода из приморских градова и бродова.

Надамо се да ћемо заједно заштитити нашу Мармару у оквиру плана управљања катастрофама. Предузећемо све неопходне кораке у року од три године и заједно реализовати пројекте који ће спасити не само садашњост, већ и будућност, рекао је Курум, а преноси Гардијан.

Он је такође рекао да ће највећа операција чишћења мора у Турској бити покренута у уторак и позвао локално становништво, уметнике и невладине организације да се придруже како би пружили помоћ. Он је даље рекао да Турска планира да смањи нивое азота у мору за 40 одсто, што би помогло у решавању кризе.

Међутим, нису сви у то уверени, посебно након што је Ердоганова владајућа коалиција одбацила предлог главне опозиционе странке ЦХП да се оснује парламентарни одбор за истрагу кризе морских шмркава.

Али Озтунц, посланик из ЦХП-а, позвао је Ердоганову владу да одобри Париски споразум о климатским променама који има за циљ смањење емисије угљеника и глобалних температура.

Мраморно море је унутрашње море, али, нажалост, постаје унутрашња пустиња због погрешне еколошке политике, рекао је он за АФП, додајући да би влада требало да уведе строге казне за постројења за одлагање отпада која не поштују правила.

Мустафа Сари, декан поморског факултета Универзитета Бандирма Ониди Ејлул, рекао је за Ал Џазиру да је упозорио на кризу пре више од годину дана, али ништа није урађено. Он је истакао да се непречишћени отпад и пољопривредни отпад деценијама изливају право у море. Већ 40 година то се ради погрешно. Не постоји један специфичан узрок за ово, већ много проблема. Сви су криви. Ово је последње упозорење да морамо нешто да урадимо поводом тога, рекао је он.

Такође расте забринутост због мега-пројекта Истанбулског канала председника Ердогана вредног 15 милијарди долара, који има за циљ да прокопа канал од скоро 17 километара између Црног и Мраморног мора. Еколози тврде да би тај потез могао озбиљно оштетити већ нарушени морски екосистем.

Професор Бајрам Озтурк из турског маринског истраживања рекао је за Би-Би-Си да неће бити дугорочног решења за кризу ако не буде нових инвестиција за пречишћавање и пречишћавање отпадних вода које се испумпавају из Истанбула.

Подели Са Пријатељима: