Објашњено: Циљеви продаје имовине и стварање прихода
Владе често нису успевале да испуне своје циљеве за дезинвестирање. У текућој години пандемија је озбиљно утицала на економску активност, а фискални дефицит ће се погоршати.

Представљајући буџет Уније прошле године, министарка финансија Нирмала Ситхараман изненадила је све када је најавила циљ дезинвестирања од 2,1 милион круна.
Према годишњим циљевима, ово је лако било три до четири пута више од уобичајеног циљаног износа. С обзиром на његову величину, то је био витални елемент у владиној стратегији да свој фискални дефицит држи под контролом. Међутим, закашњели темпо продаје јавних средстава током године пандемије сугерише да влада вероватно неће испунити свој циљ.
Шта је дезинвестирање?
Влада Уније улаже у неколико предузећа у јавном сектору (ПСУ) као што су Аир Индиа, Бхарат Петролеум, Делхи Метро Раил Цорпоратион итд. Пошто је већински акционар (што значи да поседује више од 51% акција), Центар може да подигне новца кроз ликвидацију свог удела у овим ПСУ.
Таква продаја имовине може или смањити државни удео — као када је покушала да уради са јавном листингом Корпорације животног осигурања 2020. — или такође може пренети власништво над фирмом у потпуности на понуђача који највише понуди — као што је то урадио са Бхарат Алуминиум Цомпани , која је продата Веданта групи 2001. године.
Зашто су ПСУ на продају?
Уопштено говорећи, постоје две главне мотивације иза деинвестирања у ПСУ.
Један је побољшање укупне ефикасности њиховог функционисања. Као ПСУ, њима свакодневно управља влада. Али при томе постоје шансе да политички разлози засене економске и корпоративне интересе. Ово је посебно тачно када ПСУ обавља трансакције са владом — на пример, када продаје своје производе и услуге влади, на цене могу утицати фактори који нису тржишни.
Дезинвестирањем (или смањењем државног удела) покушава се да се такав ПСУ учини ефикаснијим јер не би био одговоран људима и субјектима осим владе. Основна нада је да ће приватно или корпоративно власништво резултирати ефикаснијим управљањем.
ПРИДРУЖИ СЕ САД :Експрес објаснио Телеграм канал
Други фактор је потреба владе да надокнади свој дефицит. Индијске владе стално воде буџетске дефиците. Другим речима, држава није у могућности да подмири своје расходе само из својих пореских прихода. У временима екстремног монетарног стреса, владе су размишљале о продаји свог удела у ПСУ како би прикупиле средства и испуниле јаз између његових трошкова и прихода. Пре економске либерализације, такви напори да се монетизује државна имовина су критиковани као продаја породичног сребра. Али пост-либерализација, смањење удела владе, посебно у секторима — као што су стратешки сектори попут одбране — где присуство владе није неопходно, дезинвестирање је добродошло. Са приходима од ове продаје, влада може да смањи своје дугове и прикупи новац за инвестиције у друге делове привреде — као што је изградња инфраструктуре у виду нових путева и мостова или повећање потрошње на пружање социјалне помоћи сиромашнима и потребитима у држава.
| Зашто се влада задужује ван буџета и какоКако се генеришу ови приходи?
Све ПСУ раде у оквиру различитих одељења и министарстава унутар владе. Међутим, Одељење за инвестиције и управљање јавном имовином (ДИПАМ) при Министарству финансија има задатак да управља улагањима Центра у ПСУ. Продаја имовине Центра спада у надлежност ДИПАМ-а.
Сваке године министар финансија поставља циљ дезинвестирања. Сходно томе, позивају се на понуде, или као у случају ЛИЦ-а, врше се јавне понуде и ПСУ се приватизује делимично или у потпуности.

Да ли су циљеви дезинвестирања испуњени? Да ли ће бити испуњени у 2020-21?
Горња табела показује учинак владе у испуњавању свог циља дезинвестирања у протеклих 15 година. Осим за неколико година, Влада није успела да прикупи онолико новца колико је желела на почетку године.
У текућој години, пандемија Цовид-19 озбиљно је утицала на све аспекте функционисања владе. Према подацима Министарства финансија, укупни приходи од дезинвестирања до сада у овој години износили су 17.957,7 милиона динара.
Подели Са Пријатељима: