Да би се супротставили ОБОР-у, Индија и Јапан предлажу морски коридор Азија-Африка

Две владе се надају да би пројекат био јефтинија опција и да ће имати мањи угљенични отисак у поређењу са кинеском иницијативом Један појас, један пут (ОБОР).

Премијер Нарендра Моди поздравља делегате током инаугурационе функције 52. годишњег састанка Афричке развојне банке у Гандхинагару, Гуџарат. ПТИ фајл

Премијер Нарендра Моди дао је предлог за развој Азијско-афричког коридора раста (ААГЦ), уз подршку Јапана, док се обраћао на годишњој генералној скупштини Афричке развојне банке (АфДБ) у главном граду Гуџарата, Гандинагару прошлог уторка, 23. маја.

Следећег дана, и индијска и јапанска влада представиле су документ визије за пројекат који је у великој мери намењен покретању раста и инвестиција у Африци, ограничавањем све већег присуства Кинеза на континенту. Очекује се да ће се конкретнији детаљи о овом коридору појавити када се премијер Моди и његов јапански колега Шинзо Абе састану касније ове године.

Шта је азијско-афрички коридор раста (ААГЦ)? Како ће Јапан и Индија допринети пројекту?
ААГЦ је покушај стварања слободног и отвореног индо-пацифичког региона поновним откривањем древних морских путева и стварањем нових морских коридора који ће повезати афрички континент са Индијом и земљама у Јужној Азији и Југоисточној Азији. Заинтересоване стране у пројекту се надају да ће морски коридори бити јефтини и имати мање угљичног отиска у поређењу са копненим коридорима. На пример, у оквиру ААГЦ-а, постоји план за повезивање лука у Џамнагару (Гуџарат) са Џибутијем у Еденском заливу. Слично, луке Момбаса и Занзибар биће повезане са лукама у близини Мадураја; Колката ће бити повезана са луком Ситве у Мјанмару. Индија развија луке у оквиру програма Сагармала посебно за ову сврху. Осим развоја морских коридора, ААГЦ такође предлаже изградњу снажне институционалне, индустријске и транспортне инфраструктуре на половима раста међу земљама у Азији и Африци. Идеја је да се омогући економијама у Азији и Африци да се даље интегришу и колективно постану глобално конкурентан економски блок.

Допринос Јапана пројекту биће његова најсавременија технологија и способност да се изгради квалитетна инфраструктура, док ће Индија унети своју стручност за рад у Африци. Очекује се да ће приватни сектор обе земље играти велику улогу тако што ће се удружити да би формирали заједничка предузећа и конзорцијуме, да би преузели инфраструктурне, енергетске или агробизнис пројекте у Африци.

Одакле је настала идеја о ААГЦ-у?
Предлог за ААГЦ је први пут поменут у заједничкој декларацији коју су издали премијери Моди и Шинзо Абе у новембру 2016. Декларација је укључивала њихову намеру да раде заједно и кооперативно са другим земљама на промовисању развоја индустријских коридора и мрежа у Азији и Африци.

Шта је документ о визији ААГЦ-а? Које институције стоје иза његовог стварања?
Књижицу од 30 страница, документ о визији ААГЦ-а, представили су званичници индијске и јапанске владе на годишњем генералном састанку Афричке развојне банке (АфДБ) одржаном у Гандхинагару 24. маја. То је само широки оквир за креирање пројекта. У првој фази, коридор покушава да повеже Африку са Индијом и земљама јужне Азије, укључујући Бангладеш, Мјанмар, Камбоџу и Лаос, кажу званичници.

Након састанка Моди-Абе у новембру 2016. године, рад на изради документа визије за ААГЦ поверен је трима истраживачким центрима: Истраживачко-информационом систему за земље у развоју (РИС) са седиштем у Њу Делхију, који је повезан са Министарством спољних послова ; ЕРИА са седиштем у Џакарти (Економски истраживачки институт за АСЕАН и источну Азију) и јапанску истраживачку организацију ИДЕ-ЈЕТРО (Институт економија у развоју – Јапанска организација за спољну трговину).

Осим тројке, истраживачке институције и појединци из Африке су такође позвани на детаљне консултације у Џакарту 21. априла 2017. у седишту ЕРИА.

Које су друге земље консултоване за Азијско-афрички коридор раста? Да ли је Кина била део процеса?
Осим Индије и Јапана, своје представнике за консултативни процес послали су Јужна Африка, Мозамбик, Индонезија, Сингапур и Аустралија. На питање о Кини, Анита Пракаш, генерална директорка ЕРИА, рекла је да њена организација представља регион АСЕАН-а и шест других земаља, укључујући Кину. Штавише, додала је, ЕРИА такође има кинеске научнике који раде за њу на овом пројекту.

Да ли је ААГЦ контра ОБОР-у?
За разлику од ОБОР-а који подразумева развој копненог коридора, ААГЦ ће у суштини бити морски коридор који повезује Африку са Индијом и другим земљама Југоисточне Азије и Океаније. Представља се као посебна иницијатива произашла из консултативног процеса који би био исплатив и исплатив, за разлику од владиног модела пројекта ОБОР (Један појас један пут). Прво, овај процес чинимо консултативнијим, јер је то била једна замерка коју је Индија дала када је представљен ОБОР. Друго, централна улога људи у Африци треба да буде истакнута, а не претерани нагласак само на трговинским и економским односима. Треће, способност Јапана да испоручи квалитетну инфраструктуру играће главну улогу у развоју овог коридора, каже професор Сачин Чатурведи, генерални директор Пореске управе.

Зашто је Африка уносна? Какво присуство Кинези имају широм континента?
У 2015., пет најбрже растућих економија у Африци нису биле богате ресурсима, а Етиопија, Обала Слоноваче и Руанда предњачиле су са стопама раста БДП-а од 10,2 одсто, 8,8 одсто и 7,1 одсто, респективно. Слично томе, 2016. године, земље попут Сенегала оствариле су стопу раста од 7,5 одсто, док су Етиопија (8 одсто), Кенија (6,5 одсто) и Танзанија (7 одсто) забележиле импресиван раст.

Кинески утицај на афричку економију може се проценити из Афричке економске перспективе из 2017., објављене на самиту АфДБ-а, која је показала да је та земља и даље главни потрошач афричке робе, чинећи 27 одсто укупног афричког глобалног извоза. Кина је такође лидер у гринфилд инвестицијама у Африци; у 2015-16, земља је уложила огромних 38,4 милијарде долара (24 процента укупних гринфилд инвестиција). Поређења ради, Индија је током исте године уложила само 2,2 милијарде долара (1,3 одсто укупних гринфилд инвестиција) у 64 гринфилд пројекта. Јапанске инвестиције су тренутно мале.

Какав је био почетни одговор афричких нација на документ о визији ААГЦ-а?
Афричка развојна банка је поздравила документ о визији ААГЦ-а. Трговински коридори су одувек постојали између Африке и Азије и када је премијер Моди то споменуо, ми у АФДБ-у смо то поздравили. То је важно јер је инфраструктура скупа и не можете свуда имати инфраструктуру. Морају постојати посебне зоне у којима морате изградити инфраструктуру. Већ радимо на коридорима раста унутар Африке, рекао је председник АфДБ Акинвуми Адесина.

Који је пут напред за ААГЦ?
Биће предузето више студија како би се навели актуелни захтеви и изазови економског, социо-културног и политичког партнерства који се односе на ААГЦ. То ће открити постојеће изазове и препреке овом пројекту. Такође ће навести аспекте сарадње у одрживом расту и размјени најбољих пракси у развоју. На основу свих ових аспеката, будуће ААГЦ студије ће дати препоруке владама Индије и Јапана и владама Африке, Јужне Азије, Југоисточне Азије, Источне Азије и Океаније о даљем путу за продубљивање овог партнерства.-

Хоће ли се ААГЦ ускоро појавити у индо-јапанским преговорима?
Више детаља о томе како наставити на изградњи ААГЦ коридора биће представљено или када се премијер Нарендра Моди састане са Абеом на маргинама састанка Г20 у Хамбургу (Немачка) у јулу или када Индија буде домаћин јапанском премијеру у септембру, кажу званичници.

Подели Са Пријатељима: