Тјурингова награда: Главна награда у рачунарству, названа по разбијачу шифре

Осим награде, Тјурингова машина, која се користи у рачунарству, носи име по пиониру који се сматра оцем теоријске рачунарске науке и вештачке интелигенције.

Алан Тјуринг са 16 година

У среду су три пионира у вештачкој интелигенцији — виши Гоогле-ов извршни директор, Фацебоок-ов главни научник АИ и академик — проглашени за победнике овогодишње награде А М Туринг ( ову веб страницу 28. марта). Често се описује као Нобелова награда за рачунарство.

Зашто Туринг

Награда је названа по британском математичару и компјутерском научнику Алану Матисону Тјурингу (1912-54), чији је рад на разбијању кодова заслужан за одлучујућу улогу у Другом светском рату. Он је предводио британски тим који је разрадио начин за дешифровање пресретнутих порука, које су биле шифроване на машинама Енигма које су развили Немци. Осим награде, Тјурингова машина, која се користи у рачунарству, носи име по пиониру који се сматра оцем теоријске рачунарске науке и вештачке интелигенције.

Тјуринг никада није добио пуно признање за своје напоре јер је био хомосексуалац, што је тада био злочин у Великој Британији. Прогоњен 1952. године, извршио је самоубиство 1954. Његов рад и живот тема су филма Игра имитације (2014), у којем Бенедикт Камбербач игра Тјуринга.

Награда

Додељена од стране Удружења за рачунарске машине (АЦМ), А М Туринг награда носи милион долара као новчану награду. Као што је описано на веб страници АЦМ-а, то је за велики допринос од трајног значаја за рачунарство. Први пут додељена 1966. године, додељивана је годишње већ 53 године за 70 добитника. Међу њима су 3 жене, од којих је прва победила 2006.

Овогодишњи победници су потпредседник Гугла и старији сарадник Џефри Е Хинтон, главни научник АИ Јан ЛеКун на Фејсбуку и професор Универзитета у Монтреалу Јошуа Бенђо, који је такође научни директор Института за вештачку интелигенцију у Квебеку. АЦМ веб страница описује њихов награђивани рад као концептуална и инжењерска открића која су дубоке неуронске мреже учинила критичном компонентом рачунарства.

Њих тројица су радили на неуронским мрежама, компоненти роботских система који аутоматизују широк спектар људских активности, попут вожње. Ове дубоке неуронске мреже су добре у препознавању говора и слика. Управо због растуће моћи дубоког учења Хинтона и Лекуна су регрутовали Гугл и Фејсбук, известио је МИТ Тецхнологи Ревиев. ЛеКун је предводио напоре унутар Фејсбука да развије не само моћне могућности препознавања слика и видеа, већ и способније личне асистенте, наводи се у саопштењу.

Подели Са Пријатељима: