Објашњено: „Право на заборав“ у Индији и случај Ашутоша Каушика у Делхију ХЦ

Ашутош Каушик, који је победио у ријалити програмима Бигг Босс 2008. и МТВ Роадиес 5.0, жели да се његови видео снимци, фотографије и чланци уклоне са интернета. Он је цитирао своје 'Право на заборав'.

Ашутош Каушик. (Инстаграм/ашутошкаушик)

Ашутош Каушик, који је победио у ријалити програмима Бигг Босс 2008. и МТВ Роадиес 5.0, обратио се Вишем суду у Делхију са молбом да се његови видео снимци, фотографије и чланци итд. уклоне са интернета, наводећи његово право да буде заборављен.

У изјашњењу о кривици, Каушик такође тврди да је право на заборав у складу са правом на приватност, које је саставни део члана 21. Устава, који се тиче права на живот.

О чему је молба Ашутоша Каушика?

Каушикова молба помиње да су постови и видео снимци на интернету који се односе на њега нанели подносиоцу представке психички бол због његових умањујућих дела, која су грешком почињена пре деценију пошто су снимљени видео снимци, фотографије, чланци истих доступни на разним претраживачима/на мрежи платформе.

У изјашњењу се такође наводи да грешке подносиоца представке у његовом личном животу постају и остају у јавности за генерације које долазе и стога у овом случају, овај аспект делује као састојак за парницу пред овим часним судом. Сходно томе, вредности садржане у члану 21 индијског Устава и настали правни концепт права на заборав постају изузетно релевантни у овом случају.

Каушиково изјашњавање се односи на инцидент из 2009. године када га је задржала саобраћајна полиција Мумбаија због вожње у пијаном стању. Десетак дана након хапшења Каушика, метрополитски суд га је осудио на једнодневну казну затвора, изрекао новчану казну од 3.100 Рс и суспендовао му возачку дозволу на две године. Каушик је тада оптужен за вожњу у пијаном стању, што није носио кацигу, што није имао возачку дозволу и није слушао полицијске службенике који су били на дужности.

У четвртак је ту ствар саслушало једно судијско веће судије Рекхе Палија. Наредно рочиште по овом питању биће одржано 20. августа.

Дакле, шта је „право на заборав“ у индијском контексту?

Право на заборав спада у делокруг права појединца на приватност, које је регулисано Предлогом закона о заштити података о личности који парламент тек треба да усвоји.

2017. године, право на приватност је проглашено основним правом од стране Врховног суда у својој значајној пресуди. Суд је тада саопштио да је право на приватност заштићено као саставни део права на живот и личну слободу из члана 21. и као део слобода загарантованих ИИИ делом Устава.

Шта о томе каже Предлог закона о заштити података о личности?

Предлог закона о заштити података о личности уведен је у Лок Сабху 11. децембра 2019. године и има за циљ да утврди одредбе намењене заштити личних података појединаца.

У клаузули 20 поглавља В овог нацрта закона под насловом Право на податке принципала помиње се право на заборав. У њему се наводи да принципал података (особа на коју се подаци односе) има право да ограничи или спречи даље откривање његових личних података од стране фидуцијара података.

Стога, генерално, под правом на заборав, корисници могу да пониште везу, ограниче, обришу или исправе откривање својих личних података које држе фидуцијари података. Фидуцијар података означава свако лице, укључујући државу, компанију, било које правно лице или сваког појединца који сам или у сарадњи са другима одређује сврху и начин обраде личних података.

Чак и тако, осетљивост личних података и информација не може независно утврдити дотична особа, већ ће је надгледати Орган за заштиту података (ДПА). То значи да иако нацрт закона даје неке одредбе према којима принципал података може тражити да се његови подаци уклоне, али његова или њена права подлежу овлашћењу службеника за пресуђивање који ради за ДПА.

Приликом процене захтева директора података, овај службеник ће морати да испита осетљивост личних података, обим обелодањивања, степен приступачности који се жели ограничити, улогу принципала података у јавном животу и природу откривања, између осталог. Променљиве.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Да ли друге земље признају ово право?

Центар за интернет и друштво напомиње да је право на заборав добило на значају када је шпански суд 2014. године предмет упутио Суду правде Европске уније (ЦЈЕЦ).

У овом случају, један Марио Костеја Гонзалез оспорио је да су резултати Гоогле претраге за његово име наставили да приказују резултате који су довели до обавештења о аукцији његовог покојног дома. Гонзалес је рекао да је чињеница да је Гугл наставио да их приказује у резултатима претраге који се односе на њега представљало кршење његове приватности, с обзиром да је ствар решена, напомиње центар.

У Европској унији (ЕУ), право на заборав овлашћује појединце да траже од организација да избришу њихове личне податке. То је предвиђено Општом уредбом ЕУ о заштити података (ГДПР), законом који је 28-члани блок усвојио 2018.

Према веб страници ЕУ ГДПР-а, право на заборав се појављује у уводним изјавама 65. и 66. и у члану 17. уредбе, који каже: Субјекат података има право да од контролора затражи брисање личних података који се односе на њега или њу. без непотребног одлагања и руковалац ће имати обавезу да избрише личне податке без непотребног одлагања (уколико се примењује један од више услова).

У својој значајној пресуди, највиши суд ЕУ пресудио је 2019. да се „право на заборав“ по европском закону неће примењивати ван граница држава чланица ЕУ. Европски суд правде (ЕЦЈ) пресудио је у корист гиганта претраживача Гугл, који је оспорио налог француског регулаторног тела да се веб адресе уклоне из глобалне базе података.

Ова одлука се сматра важном победом за Гугл и предвиђа да се закон о приватности на мрежи не може користити за регулисање интернета у земљама попут Индије, које су ван ЕУ.

Подели Са Пријатељима: