Овде се шаљу Рохиња: новоизроњено острво у Бенгалском заливу

Бангладеш је почео да шаље Рохингја избеглице из пренатрпаних кампова на Кокс Базару на Бхасан Чар, острво настало седиментацијом (цхар је бенгалски за седимент) близу обале. Шта је на Бхасан Цхару? Да ли је погодно за становање?

Избеглице Рохингја транспортују се поморским бродом до Бхасхан Цхар, или плутајућег острва, у Бенгалском заливу, из Читагонга, Бангладеш, петак, 4. децембра 2020. (АП Пхото)

Бхасан Цхар, место где је Бангладеш почео да шаље Рохингја избеглице из пренатрпаних кампова у Кокс Базару, је острво формирано седиментацијом (цхар је бенгалски за седимент) близу обале.

Процењује се да више од 8.000.000 Рохиња, који су побегли од војног обрачуна у мјанмарској провинцији Ракхајн 2016. године, живи у камповима на Кокс Базару у нехигијенским условима. План Бангладеша је да пресели око 1 лакх избеглица у Бхасан Цхар, 39 км од Наокхалија на копну.

План је у изради од 2017. Године 2018. премијер Шеик Хасина је рекао да ће то бити привремена мера. Један од њених министара рекао је да онима који су пресељени на острво неће бити дозвољено да оду одатле осим ако се не врате у Мјанмар. Одлука је изазвала међународну забринутост.

Шта је на Бхасан Цхару

Бхасан Цхар је мање острво, а више равница са блатом, и рањив је на падове под воду услед плиме и осеке и поплава. Велики део је потопљен током монсуна. Смештен близу ушћа реке Мегхне где се она улива у Бенгалски залив, Бхасан Цхар је изронио тек 2006. године из наноса који је таложила река. Приказ Гоогле Еартх-а показује део његовог таложења под водом.

Смештен у близини много већег Сандвипа, Бхасан Цхар се простире на 40 квадратних километара. Влада је изградила склоништа, болнице и месџиде. Према извештајима медија, изградња бетонског смештаја почела је у новембру 2017. по процењеној цени од 23,12 милијарди така (272 милиона долара). У извештају Ројтерса из 2018. наводи се да су кинеске и британске компаније извеле изградњу, која укључује насипе од поплава и склоништа од циклона.

План Бангладеша је да пресели око 1 лакх избеглица у Бхасан Цхар, 39 км од Наокхалија на копну.

Према извештају бангладешког листа Дејли сан, 1.440 кућа је изграђено на 4 м висине од земље и могу да приме око 100.000 људи. Званичници су за новине рекли да људи пресељени на острво могу да се баве пољопривредом и узгојем стоке, али неће моћи да обављају трансакције новца јер их Бангладеш тек треба да званично признаје као избеглице и назива их само особама без држављанства. Од 120 склоништа, 20 је намењено за цивилну управу, центре за учење, џамије, клинике у заједници, центре за дневни боравак, сиротишта итд.

Слике Гоогле Еартх-а приказују низове зграда са црвеним крововима налик баракама на острву. Има и хелиодром. Видљиви су неки рибарски чамци, али је острво иначе ненасељено.

Жена која је међу онима који су премештени на острво плаче испред транзитне области у којој су привремено смештени у Ухији, Бангладеш, четвртак, 3. децембра 2020. (АП Пхото: Схафикур Рахман)

Насељиво или не

Јанги Ли, бивши специјални известилац УН-а за ситуацију људских права, рекла је Савету за људска права 2019. да јој није било јасно чак и након што је посетила острво да ли је оно заиста погодно за становање. Лоше планирано пресељење и пресељења без сагласности дотичних избеглица имају потенцијал да створе нову кризу, рекла је она.

Према Асошиејтед пресу, прва група од 1.642 Рохиња стигла је у Басан Чар 4. децембра, превезена морнаричким бродовима из Читагонга. Неки извештаји западних медија цитирају неке од пресељених људи који кажу да им није тражена сагласност. Други извештаји цитирају неке Рохиње који кажу да су узбуђени што су премештени на ново, мирно и лепо место.

Избеглице Рохингја се укрцавају на брод док их превозе до Бхасхан Цхар, или плутајућег острва, у Бенгалском заливу, из Читагонга, Бангладеш, петак, 4. децембра 2020. (АП Пхото: Салех Номан)

Мјанмар и Рохиња

Мјанмар, који не признаје Рохиње као аутохтону групу и назива их само Бенгалцима, није реаговао на пресељење у Бхасан Цхар. Пре две године, Мјанмар је невољко пристао да врати нешто Рохиња, али ретко ко се вратио.

Војна акција пре четири године била је против групе која се зове Аракан Рохингиа Армија спаса, за коју је Мјанмар рекао да је исламистичка терористичка група. Независни међународни комитет за утврђивање чињеница, који су именовале УН, рекао је да су ужаси нанесени мушкарцима, женама и дјецом Рохиња током операција у августу 2017., укључујући њихово неселективно убијање, достигли ниво и ратних злочина и злочина против човјечности. Речено је да је војска циљала цивиле за убиства, силовања и сексуално насиље шокантних размера.

Прошлог новембра, Гамбија је, уз подршку Организације за исламску сарадњу, тужила Мјанмар пред Међународним судом правде (ИЦЈ) због кршења Конвенције о геноциду из 1948. године. Државни саветник Ауг Сан Су Ћи представљао је Минанмар на саслушањима.

Морнарички брод носи Рохингја на острво Бхасан Цхар у Чатограму, Бангладеш, 4. децембра 2020. (Фото Ројтерс: Мохамед Понир Хосејн)

У јануару је МСП донео привремену наредбу којом се Мјанмару налаже да предузме све мере у оквиру својих овлашћења да спречи злочине над припадницима мањинске муслиманске заједнице Рохиња, у складу са својим обавезама према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Наређења нису обавезујућа за Мјанмар. Пратите Екпресс Екплаинед на Телеграму

Рохиња у Мјанмару данас

Дискриминација Рохиња се наставља у Мјанмару. На недавним изборима на којима је партија Су Ћи изашла са већом већином него 2015. године, практично није било гласача Рохиња, јер је ово право одузела војна хунта пре последњих избора. Са око милион Рохиња изван Мјанмара, а гласање је обустављено у држави Ракхине, где још живи милион Рохиња, чак ни они који имају право нису могли да гласају. Номинације кандидата Рохиња су одбијене јер нису могли да докажу држављанство.

АСЕАН, чији је Мјанмар члан, није био у стању да се позабави кризом. Групација функционише на основу немешања. Међународни ужас у одбрани војне политике Су Ћи пред Међународним судом правде навео је Мјанмар да пронађе утеху у кинеском наручју.

Усред свега овога, Бангладеш, који је урадио више од било које друге земље за Рохинџа, верује да има право да заобиђе забринутост УН у вези са пресељењем у Бхасан Чар.

Не пропустите из Екплаинед | Зашто три бивша председника САД нуде да јавно изнесу вакцину против Цовид-19

Подели Са Пријатељима: