Ново истраживање: Британска варијанта Цовид-19 преноси се брже, али нема доказа да су симптоми гори

Прелиминарни подаци о Б.1.1.7 указују на то да је он заиста преносивији, а неки докази указују да би такође могао бити повезан са повећаним бројем хоспитализација и смрти.

Вожња вакцинацијом против Цовид-19 у Танеу. Појава нових варијанти изазвала је забринутост да би развијене вакцине могле бити мање ефикасне против њих. (Експресна фотографија: Деепак Јосхи)

Две нове студије, објављене у Ланцет Инфецтиоус Дисеасес и Ланцет Публиц Хеалтх, нису пронашле доказе да људи заражени вирусом Б.1.1.7 (варијанта коронавируса у Великој Британији) имају лошије симптоме или повећан ризик од дуготрајног развоја Цовида у поређењу са онима који су заражени вирусом корона. различити сој Цовид-19. Међутим, вирусно оптерећење и Р-број били су већи за Б.1.1.7, додајући све више доказа да је он преносивији од првог соја откривеног у Вухану, Кина, у децембру 2019.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Тхе појава нових варијанти , укључујући Б.1.1.7, изазвао је забринутост да би се могле лакше ширити и бити смртоносније, и да би вакцине развијене на основу оригиналног соја могле бити мање ефикасне против њих. Прелиминарни подаци о Б.1.1.7 указују на то да је он заиста преносивији, а неки докази указују да би такође могао бити повезан са повећаним бројем хоспитализација и смрти.

Од две нове студије, она у Ланцет Инфецтиоус Дисеасес је секвенционирање целог генома и кохортна студија која укључује пацијенте Цовид-19 који су примљени у Универзитетску болницу у Лондону и Универзитетску болницу Нортх Миддлесек између 9. новембра и 20. децембра 2020. Ово је било критично време када су и оригинална и Б.1.1.7 варијанта кружиле у Лондону, програм вакцинације је тек почињао, и пре него што су се број случајева повећао почетком 2021.

Аутори су упоредили тежину болести код особа са и без Б.1.1.7 и израчунали вирусно оптерећење. Међу 341 пацијентом којима су секвенцирани брисеви теста на Цовид-19, 198 је имало Б.1.1.7, а 143 инфекцију која није Б.1.1.7. Нису откривени докази о повезаности између варијанте и повећане тежине болести, при чему је 36% (72) пацијената Б.1.1.7 постало тешко болесно или умрло, у поређењу са 38% (53) оних са не-Б.1.1. .7 напрезање.

Пацијенти са варијантом Б.1.1.7 обично су млађи, са 55% (109) инфекција код особа млађих од 60 година у поређењу са 40% (57) за оне који нису имали Б.1.1.7. Инфекције са Б.1.1.7 чешће су се јављале у групама етничких мањина, чинећи 50% (86/172) случајева који су укључивали податке о етничкој припадности, у поређењу са 29% (35/120) за сојеве који нису Б.1.1.7.

Они са Б.1.1.7 нису имали веће шансе да умру од пацијената са различитим сојем, са 16% (31) пацијената Б.1.1.7 који је умрло у року од 28 дана у поређењу са 17% (24) за оне са не- Б.1.1.7. инфекција.

Да би стекли увид у преносивост Б.1.1.7, аутори студије су користили податке добијене ПЦР тестирањем брисева пацијената како би предвидели њихово вирусно оптерећење – количину вируса у носу и грлу особе. Анализирани подаци – познати као ПЦР вредности Цт и дубина геномског читања – указују да Б.1.1.7. узорци су имали тенденцију да садрже веће количине вируса него брисеви који нису Б.1.1.7.

Др Елени Настоули, са Универзитетског колеџа Лондон Хоспиталс НХС Фоундатион Труст, рекла је: Једна од стварних предности наше студије је то што је спроведена у исто време када је Б.1.1.7 настајао и ширио се по Лондону и југу Енглеске. Анализирање варијанте пре врхунца пријема у болницу и било каквог повезаног оптерећења здравствене службе дало нам је кључно време да стекнемо витални увид у то како се Б.1.1.7 разликује по тежини или смрти код хоспитализованих пацијената од соја првог таласа .

Подели Са Пријатељима: