Протести у Боливији, Чилеу, Еквадору, Венецуели, Мексику — зашто настају невоље у Латинској Америци

Од протеста против наводне изборне преваре у Боливији и демонстрација против економске неједнакости у Чилеу и Еквадору, до политичких немира у Венецуели и картелског рата у Мексику, невоље се спремају широм региона.

Антивладини демонстранти марширају тражећи други круг председничких избора у Ла Пазу у Боливији (АП Пхото/Јуан Карита)

Ове године, неколико земаља Латинске Америке било је сведоци великих потреса, укључујући масовне протесте, политичке сукобе и питања спровођења закона. Од протеста против наводне изборне преваре у Боливији и демонстрација против економске неједнакости у Чилеу и Еквадору, до политичких немира у Венецуели и картелског рата у Мексику, невоље се спремају широм региона.

Боливија: Протести због изборног резултата

Ове недеље, протести су узбуркали Боливију, где су многи довели у питање правичност општих избора у земљи одржаних прошле недеље. Анкете су садашњег председника Ево Моралеса вратиле на власт за четврти мандат.

Након избора одржаних 20. октобра, први резултати су показали тесну трку између Моралеса и његовог ривала Карлоса Месе, бившег председника. Убрзо након тога, објављивање резултата изборног тела је нагло обустављено на 24 сата. Након што је настављен, Моралес је показао да води са већом разликом, предност од више од 10 одсто. У боливијским анкетама, ако је разлика између прва два кандидата мања од 10 одсто, одржава се други круг избора или други избори између њих. Резултати су виђени са сумњом, а демонстранти су се окупили на улицама. Потврда резултата 25. октобра од стране изборних власти додатно је изнервирала демонстранте.

Критичари наводе да је гласање било намештено током 24 сата када је објављивање прекинуто, а САД, Бразил, Аргентина и Колумбија су позвале Боливију да спроведе други круг гласања.

Чиле: Поскупљење метроа изазива нереде

Чиле је потресен протестима од почетка октобра, који су почели када је саобраћајна власт у земљи објавила повећање цена метроа за 4 одсто. Чиле је описан као једна од најпросперитетнијих али неједнаких економија Латинске Америке.

Након што су цене поскупеле, ученици су покренули кампању избегавања цена у метроу у Сантијагу. Након тога, кампања је наставила да расте, а насилни инциденти приморали су транспортне власти да затворе станице на три од седам линија метроа 15. октобра.

Полиција прска водом антивладине демонстранте у Сантјагу, Чиле, понедељак, 28. октобар 2019. (АП Пхото)

Дана 18. октобра, цела мрежа је морала бити затворена, а председник Себастијан Пињера је прогласио 15-дневни полицијски час. Насилне демонстрације су настављене током полицијског часа, а нереди су се проширили и на друге градове као што су Консепсион, Сан Антонио и Валпараисо. Пињера је отказао повећање накнада 19. октобра, а три дана касније покренуо је пакет реформских мера. Демонстранти су остали неимпресионирани, а преко милион је марширало у Сантјагу 26. октобра.

У протестима је наводно погинуло до 18 људи. Метро станице су уништене, супермаркети запаљени, продавнице су опљачкане, а јавна инфраструктура је претрпела знатну штету. Протести су описани као најбурнији у последњих 30 година, откако се земља вратила демократији на крају крвљу натопљене диктатуре генерала Аугуста Пиночеа.

Еквадор: Сукоби око субвенција за гориво

Еквадор је доживео протесте великих размера раније овог месеца након што је председник Ленин Морено 1. октобра најавио укидање субвенција за гориво које су биле на снази у тој андској земљи од 1970-их.

Еквадор је 2017. изгласао левичарског лидера Рафаела Кореу и изабрао Ленина Морена, који се кандидовао на платформи да економију земље учини тржишно оријентисаном.

Демонстранти држе камење током протеста након што је влада еквадорског председника Лењина Морена укинула четири деценије старе субвенције за гориво, у Киту, Еквадор, 4. октобра 2019. (Ројтерс)

У марту 2019, Еквадор који зависи од нафте обезбедио је пакет помоћи од 10,2 милијарде долара од међународних институција, који је укључивао зајам од ММФ-а од 4,2 милијарде долара. Најављено је повлачење субвенција како би се испунили циљеви ММФ-а.

Након што је влада укинула субвенције за гориво, цене бензина и дизела су скочиле, а уследила је огромна реакција на улицама. Протести, које су предводиле староседелачке групе у земљи, сукобили су се са снагама безбедности, а агитатори су чак ушли у нека од нафтних поља Еквадора.

Председник Морено је био приморан да промени своју владу из главног града Кита у приморски град Гвајакил, где је било мање немира. Морено је 14. октобра био принуђен да повуче пакет ММФ-а и поново уведе субвенције за гориво.

Венецуела: Клизање надоле

Проблеми ове земље која је у великој мери зависна од нафте су први пут почели падом цена сирове нафте почевши од 2014.

Председнику Николасу Мадуро, који је дошао на власт 2013. године након смрти свог популарног претходника Уга Чавеса, све је теже да обезбеди безбедност и сигурност грађана. У 2014. години пријављено је чак 3000 убистава у прва два месеца, а 43 су убијена у протестима. Несташица хране постала је акутна – истраживање из 2016. показало је да је 75 посто становништва изгубило до 8,7 кг тежине због недостатка потребне хранљиве хране. Године 2017. Мадуро је распустио законодавно тијело које је контролисала опозиција и наредио стварање новог законодавног тијела под називом Уставотворна скупштина.

Председник Венецуеле Николас Мадуро маше током митинга у знак подршке својој влади и обележавања Првог маја у Каракасу, Венецуела, 1. маја 2019. (Ројтерс)

У мају 2018. Мадуро је победио на веома контроверзном реизбору усред економске и хуманитарне кризе која је наставила да мучи земљу. Са извршном и судском влашћу под његовом контролом, Мадуро је настојао да смањи овлашћења Народне скупштине. Парламент се опирао, а његов лидер Хуан Гуаидо довео је у питање легитимитет владе.

У јануару 2019. Гваидо се прогласио привременим председником Венецуеле. Од тада, 50 земаља, укључујући САД, признало је Гваида као законитог председника земље. У августу 2019. преговори између Мадура и Гваида су пропали након што су САД увеле додатне санкције Мадуровој влади.

Мексико: Рат против дроге

Од 2006. године Мексико је усред „рата против дроге“ који се води између владе и синдиката трговине дрогом. До сада је више од 200.000 људи убијено у насиљу изазваном бандама, а преко 40.000 се води као нестало.

Након децембра 2018, када је левичарски Лопез Обрадор дошао на власт, Мексико је усвојио мање ратоборан приступ, бавећи се основним узроцима насиља, посебно смањењем сиромаштва, искорењивањем укорењене корупције и пружањем могућности за запослење младим одраслим особама. Према Ројтерсу, ова политика тек треба да покаже резултате, јер су убиства у 2019. била на путу да надмаше прошлогодишњи рекорд.

Након што је први пут покренут, обрачун је довео до цепања мексичких картела и неких значајних победа за владу, укључујући хапшење „Ел Чапа“ Гузмана. Први је изручен САД, а у фебруару 2019. проглашен је кривим за шверц дроге и осуђен на доживотни затвор.

Такође прочитајте | Објашњено: Ко плаћа бесплатне вожње аутобусом за жене у Делхију?

Подели Са Пријатељима: