Инаугурација Џоа Бајдена: Прочитајте целу песму Аманде Горман овде

Слично као и актуелна тема у њеним другим делима, Горманова садашња песма је била о нади уметнутом уз признање насилне прошлости.

Са 16 година проглашена је лауреатом омладинског песника Лос Анђелеса. (Извор: Викимедиа Цоммонс)

У среду, Аманда Горман постао најмлађи песник који је наступио на инаугурацији председника Сједињених Држава. Ова 22-годишњакиња је рецитовала своју песму, Тхе Хилл Ве Цлимб, на церемонији полагања заклетве председника Џоа Бајдена и потпредседника Камала Харрис .

Говорећи о песми у интервјуу за Асошијетед прес пре овога, она је открила да је завршила нешто више од половине пре 6. јануара и опсаде америчког Капитола. Тај дан, рекла је она и цитирана у извештају Еиевитнесс Невс абц7, дао ми је други талас енергије да завршим песму.

Тиме се придружила Елизабети Александер, која је читала на инаугурацији Барака Обаме, Маји Анђелу, која је читала на првој инаугурацији председника Била Клинтона, и Роберту Фросту, који је био први инаугурациони песник 1961. године. на инаугурацији Џона Кенедија.

Слично као и актуелна тема у њеним другим делима, Горманова садашња песма је била о нади уметнутом уз признање насилне прошлости: Нећемо се враћати на оно што је било. Селимо се у оно што ће бити, у земљу која је у модрицама, али цела. Добронамерно, али смело. Жестоко и слободно.

цео видео од @ТхеАмандаГорман данашња песма пиц.твиттер.цом/сЕи9хБг9З9

— Адам Ј. Куртз (@адамјк) 20. јануара 2021

Ово је песма:

Кад дође дан питамо се,
где можемо наћи светлост у овој бескрајној хладовини?
Губитак који носимо,
море које морамо прегазити
Одважили смо се на стомак звери
Научили смо да тишина није увек мир
И норме и појмови
онога што управо јесте
Није увек само-лед
А ипак је зора наша
пре него што смо то знали
Некако то радимо
Некако смо преживели и сведочили
нација која није сломљена
али једноставно недовршена
Ми смо наследници земље и времена
Где мршава Црна девојка
пореклом од робова и одгајана од самохране мајке
може сањати да постане председник
само да би се затекла како рецитује за једну
И да, далеко смо од углађених
далеко од исконске
али то не значи да јесмо
настојећи да се створи савез који је савршен
Трудимо се да успоставимо унију са сврхом
Саставити земљу посвећену свим културама, бојама, карактерима и
стања човека
И тако подижемо погледе не на оно што стоји између нас
али оно што стоји пред нама
Затварамо поделу јер знамо, да своју будућност ставимо на прво место,
морамо прво оставити по страни наше разлике
Полажемо оружје
па да испружимо руке
једни другима
Не тражимо штету никоме и хармонију за све
Нека глобус, ако ништа друго, каже да је ово истина:
И док смо туговали, расли смо
Томе смо се надали, иако смо били повређени
И док смо се уморили, покушали смо
Да ћемо заувек бити повезани заједно, победнички
Не зато што никада више нећемо знати пораз
већ зато што никада више нећемо сејати поделу
Свето писмо нам говори да замислимо
да ће свако седети под својом лозом и смоквом
И нико их неће плашити
Ако желимо да живимо у складу са својим временом
Тада победа неће лежати у оштрици
Али у свим мостовима које смо направили
То је обећање пропланка
Брдо на које се пењемо
Кад бисмо се само усудили
То је зато што је бити Американац више од поноса који наслеђујемо,
то је прошлост у коју закорачимо
и како га поправљамо
Видели смо силу која би разбила нашу нацију
него да га поделим
Уништио би нашу земљу ако би то значило одлагање демократије
И овај покушај је скоро успео
Али док се демократија може периодично одлагати
никада се не може трајно победити
У овој истини
у ову веру уздамо се
Јер док имамо очи упрте у будућност
историја гледа на нас
Ово је доба праведног искупљења
Плашили смо се на његовом почетку
Нисмо се осећали спремним да будемо наследници
тако страшног часа
али у њему смо нашли моћ
да аутор новог поглавља
Да понудимо себи наду и смех
Дакле, док смо једном питали,
како бисмо уопште могли да победимо катастрофу?
Сада тврдимо
Како би нас катастрофа могла надвладати?
Нећемо се враћати на оно што је било
али пређите на оно што ће бити
Земља која је у модрицама, али цела,
добронамерно али смело,
жесток и слободан
Нећемо се окренути
или прекинути застрашивањем
јер знамо своје нечињење и инерцију
биће наследство следеће генерације
Наше грешке постају њихов терет
Али једно је сигурно:
Ако спојимо милост са силом,
и можда с правом,
тада љубав постаје наше наслеђе
и променимо прворођено право наше деце
Па оставимо за собом земљу
боље од оне која нам је остала
Сваки дах из мојих бронзаних груди,
ми ћемо овај рањени свет подићи у чудесан
Издигћемо се са златних брда запада,
ми ћемо се дићи од ветрова на североистоку
где су наши преци први пут реализовали револуцију
Издигћемо се из градова окружених језером средњезападних држава,
дићемо се са сунцем опеченог југа
Ми ћемо се обновити, помирити и опоравити
и сваки познати кутак нашег народа и
сваки кутак који се зове наша земља,
настаће наш народ разнолик и леп,
похабана и лепа
Кад дође дан излазимо из сенке,
пламени и неустрашиви
Нова зора цвета док је ослобађамо
Јер увек постоји светлост,
само ако смо довољно храбри да то видимо
Само да смо довољно храбри да то будемо

Подели Са Пријатељима: