Протести у Француској: Које су пензионе реформе које су довеле на улице?
Потрошња француске владе на пензије је међу највећима у свету, са 14 одсто њихове економске производње, наводи Ројтерс.

Од четвртка (5. децембра), стотине хиљада демонстраната, укључујући железничаре, наставнике и болничко особље, организовали су један од највећих штрајкова у Француској последњих деценија против владиног пројекта пензионе реформе.
Очекује се да ће штрајк трајати најмање наредних неколико дана, а одразиће се и на међуградска путовања.
Позадина и контекст
Демонстранти тврде да ће их пензијске реформе које је предложио председник Емануел Макрон приморати да направе избор између дуготрајног рада и нижих примања.
Протести су други током Макроновог председништва, након прошлогодишњих протеста Жутих прслука или жутих џинса који су изазвани општим незадовољством, посебно високим ценама горива и трошковима живота.
Прошлог месеца, демонстранти из целе Француске протестовали су у Паризу поводом обележавања једне године Жути прслуци протестују . Железнички синдикати у Француској су до тада већ позвали на штрајк 5. децембра.
Професионална организација за друмски транспорт у Француској намеравала је да изврши 15 блокада у суботу (7. децембра) у знак протеста против повећања пореза на дизел, јавиле су француске медијске организације.
Какве су то пензионе реформе?
Кроз пензијске реформе, Макрон има за циљ да споји пензиони систем — једно од његових кључних изборних обећања — који тренутно има 42 пензиона система специфична за сектор, са различитим нивоима доприноса и награда, у један централни систем заснован на бодовима.
Потрошња француске владе на пензије је међу највећима у свету, са 14 одсто њихове економске производње, наводи Ројтерс.
Према реформисаним пензијским шемама, сваки дан који радник ради ће му зарадити поен за будуће пензије. Макрон сматра да ће јединствена пензиона шема заснована на бодовима бити праведнија и мање компликована.
У овом тренутку, пензије у Француској се заснивају на 25 година највеће зараде радника у приватном сектору и последњих шест месеци у јавном сектору.
Поред тога, старосна граница за одлазак у пензију у Француској је 62 године, једна од најнижих међу земљама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
Иако Макрон није наговестио да ће старосна граница за одлазак у пензију бити померена, он је заиста рекао да ће радници у Француској морати да раде дуже.
Упркос томе, ово није први пут да Французи протестују против промене пензијског система.
2007. године, радници железничког и јавног саобраћаја организовали су сличан штрајк против планова тадашњег председника Николе Саркозија за пензионе реформе.
Не пропустите Објашњено: Ко је Сијуе Ванг, Американац којег је Иран ослободио после 3 године?
Подели Са Пријатељима: