Објашњено: Зашто сиромашни у Индији остају сиромашни

У Индији би било потребно 7 генерација да члан сиромашне породице оствари просечан приход, наводи се у извештају Светског економског форума о глобалној друштвеној мобилности.

Према извештају, нордијске економије као што су Данска и Финска су на врху листе социјалне мобилности, док су земље попут Индије, Пакистана, Бангладеша и Јужне Африке на дну.

Светски економски форум, који организује добро познато годишње окупљање најутицајнијих светских пословних и политичких доносиоца одлука у скијашком центру Давос (Швајцарска), изашао је са својим првим Извештај о глобалној друштвеној мобилности , што је Индију сврстало на ниско 72. место од 82 профилисане земље.

Према извештају, нордијске економије као што су Данска и Финска су на врху листе социјалне мобилности, док су земље попут Индије, Пакистана, Бангладеша и Јужне Африке на дну (види табелу 1).

Табела 1: ВЕФ-ова рангирања глобалне друштвене мобилности

Какав је контекст за овај извештај?

Упркос брзом глобалном расту, неједнакости расту широм света. Пораст неједнакости не само да је створио огромне друштвене немире, већ је и негативно утицао на глобални консензус о врсти економске политике коју земље следе.

Добар пример за то је пораст трговинског протекционизма широм света у последњих неколико година. Било да се ради о Сједињеним Државама или Уједињеном Краљевству, двојици најватренијих заговорника глобализације и трговинске отворености, неколико земаља је почело да гледа унутра у нади да ће већи трговински протекционизам помоћи да се ублаже страхови и стрепње домаћих радника.

Шта је друштвена мобилност?

Обично се неједнакости мере у смислу прихода. И ова мера је оцењена као неадекватна. Како се наводи у извештају, постоје многе ситуације у којима, упркос високом нивоу апсолутне мобилности прихода, релативна социјална мобилност остаје ниска. На пример, у економијама као што су Кина и Индија, економски раст може да подигне целокупну популацију у смислу апсолутног прихода, али статус појединца у друштву у односу на друге остаје исти.

У извештају се наводи: Појам релативне социјалне мобилности је ближе повезан са друштвеним и економским статусом појединца у односу на родитеље. У земљи са друштвом са савршеном релативном мобилношћу, дете рођено у породици са ниским примањима имало би једнаке шансе да заради високе приходе као и дете рођено од родитеља који зарађују високе приходе.

Дакле, концепт друштвене мобилности је много шири од самог посматрања неједнакости прихода. Обухвата неколико брига као што су:

• Интрагенерацијска мобилност: Способност појединца да се креће између друштвено-економских класа током свог живота.
• Међугенерацијска мобилност: Способност породичне групе да се креће горе или доле на друштвено-економској лествици у распону од једне или више генерација.
• Апсолутна мобилност прихода: Способност појединца да зарађује, у реалном смислу, колико или више од својих родитеља у истом узрасту.
• Апсолутна образовна мобилност: Способност појединца да стекне виши ниво образовања од својих родитеља.
• Релативна мобилност прихода: Колики део прихода појединца одређује приход његових родитеља.
• Релативна образовна мобилност: Колико је образовно постигнуће појединца одређено образовањем њихових родитеља.

Зашто је социјална мобилност важна?

Истраживања су показала да у земљама са високим дохотком, од 1990-их, постоји стагнација и на дну и на врху дистрибуције дохотка – феномен који стручњаци за социјалну мобилност описују као „лепљиве подове” и „лепљиве плафоне”. Другим речима, колико далеко појединац може напредовати у друштву у великој мери одређује да ли је он ближи прагу прихода (или сиромашан) или плафону (или богат). На пример, у Данској или Финској (које су највише рангиране у индексу социјалне мобилности), ако родитељ особе А зарађује 100% више од особе З, процењује се да је утицај на будући приход особе А око 15%, али у САД утицај је далеко већи – око 50% – ау Кини је утицај још већи – отприлике 60%.

Нивои друштвене мобилности, дакле, могу нам помоћи да разумемо и брзину – то јест, колико је времена потребно да појединци на дну скале сустигну оне на врху – и интензитет – то јест, колико корака је потребно да би се појединац у датом периоду померио на лествици – друштвене мобилности. Као што је приказано у Табели 2, било би потребно огромних 7 генерација да неко рођен у породици са ниским примањима у Индији приступи средњем нивоу прихода; у Данској би биле потребне само 2 генерације.

Табела 2: Мобилност прихода међу генерацијама

Истраживања такође показују да земље са високим нивоом релативне социјалне мобилности — као што су Финска, Норвешка или Данска — показују ниже нивое неједнакости у приходима.

Насупрот томе, земље са ниском релативном друштвеном мобилношћу – као што су Индија, Јужна Африка или Бразил – такође показују висок ниво економске неједнакости.

Зато је важно да земље попут Индије повећају друштвену мобилност.

Дакле, како се израчунава социјална мобилност?

Индекс глобалне друштвене мобилности ВЕФ-а процењује 82 економије на 10 стубова распоређених у следећих пет кључних димензија друштвене мобилности:

1. Здравље;
2. Образовање (приступ, квалитет и правичност, доживотно учење);
3. Тецхнологи;
4. Рад (прилике, плате, услови);
5. Заштита и институције (социјална заштита и инклузивне установе).

Како се Индија показала на сваком од 10 стубова друштвене мобилности?

Укупан ранг Индије је лош 76 од 82 земље које се разматрају. Стога не треба да чуди што је Индија ниско рангирана и по појединачним параметрима.

Табела 3 испод даје детаљан разлаз.

Табела 3: Где је Индија рангирана на 10 стубова друштвене мобилности

Подели Са Пријатељима: