Објашњено: Зашто је погубљење Кинеза у Јапану вратило пажњу на смртну казну
Према Амнести интернешенел, најмање 690 погубљења је извршено у 20 земаља у 2018. години, што је смањење од преко 31 одсто у односу на 2017.

Јапан је у четвртак погубио Кинеза Веи Веија, који је био осуђен на смрт због убиства четворочлане породице. Веи је убио четворицу заједно са двојицом саучесника 2003. године и први је странац којег је јапанско министарство правде погубило у више од деценије.
У јулу прошле године, Јапан је погубио вођу и шест чланова култа судњег дана Аум Шинрикјо, који је извео гасни напад употребом отровног хемијског једињења званог сарин у токијској метроу 1995. године, убивши 13 особа.
Закони о смртној казни у Јапану
У Јапану се смртна казна примењује на убиство и спроводи се вешањем у присуству свештеника и затворских службеника. Према Међународној федерацији за људска права (ИФХР), Јапан има дугогодишњу праксу смртне казне, осим између 1989. и 1993. када министар правде није одобрио ниједно погубљење.
Штавише, према јапанском Законику о кривичном поступку, иако би смртна казна требало да се примени у року од шест месеци од изрицања пресуде, према Нипону то није увек случај. Између 2000. и 2018. највећи број погубљења извршен је 2008. године, када их је обешено око 15, а други по величини 2018. године, када је извршено између 12-15 погубљења. Све до 1998. године Министарство правде није јавно саопштавало када је извршена егзекуција. Следећи упутства министра правде Накамуре Шозабуроа 1998. године, почела је да даје информације о броју погубљења. Министарство од 2007. године такође објављује имена стрељаних и локацију на којој су обешени.
Смртна казна у другим земљама
Глобални тренд је углавном био да се удаљи од погубљења и смртних казни. Према Амнести Интернатионал-у, најмање 690 погубљења је извршено у 20 земаља у 2018. години, што је смањење од преко 31 одсто у односу на 2017. Невладина организација сматра да су бројке забележене у 2018. биле најниже у протеклој деценији и да је већина погубљења извршена је у Кини, Ирану, Саудијској Арабији, Вијетнаму и Ираку.
Према Амнести интернешенел, методе коришћене за погубљење људи укључивале су одсецање главе, струјни удар, вешање, смртоносне ињекције и стрељање. 2018. године, док је Буркина Фасо укинула смртну казну, Гамбија и Малезија су прогласиле званични мораторијум на погубљења, а у САД је статут о смртној казни у држави Вашингтон проглашен неуставним у октобру 2018. Од 2018. године, док је преко 106 земаља укинула смртну казну у закону за све злочине, отприлике 142 земље су укинуле смртну казну у закону или пракси.
Штавише, Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права (ОХЦХР) сматра да је смртна казна у супротности са самим појмом људског достојанства.
Негира достојанство одбијањем могућности рехабилитације. То је неспојиво са правом на живот и може, под одређеним околностима, бити мучење, а често и јесте, каже се.
Раније ове године, генерални секретар УН Антонио Гутереш, обраћајући се на седмом Светском конгресу о смртној казни, рекао је: Смртној казни нема места у двадесет првом веку.
Подели Са Пријатељима: