Објашњено: Која је контроверза око новог француског закона о безбедности?

Недељне демонстрације, које се сматрају назадовањем председника Емануела Макрона, који тражи реизбор почетком 2022. године, обележене су насиљем, а демонстранти су разбијали излоге и палили возила.

Човек држи постер са натписом „Живети да, преживети не“ током демонстрација у Паризу. (АП Пхото/Францоис Мори)

Други викенд заредом, Париз је потресен уличним протестима након што је влада у парламенту представила контроверзни закон о безбедности који настоји да обезбеди већа овлашћења и заштиту полицијских службеника.

Недељне демонстрације, које се сматрају назадовањем председника Емануела Макрона, који тражи реизбор почетком 2022. године, обележене су насиљем, а демонстранти су разбијали излоге и палили возила. Прошле суботе (28. новембра), преко 46.000 људи окупило се у главном граду да протестује против контроверзног закона.

Предложеном закону, који гура председник Емануел Макрон, противе се групе за грађанска права, новинари и мигрантски активисти.

Шта предложени закон жели да уради?

Три члана закона, која су изазвала контроверзе, односе се на омогућавање полицији да организује копнени и ваздушни масовни надзор, док се истовремено ограничава снимање полицајаца.

Чланови 21 и 22 предложеног закона о глобалној безбедности дозвољавају полицији и жандармима (паравојним снагама) да користе телесне камере и беспилотне летелице за снимање грађана, и дозвољавају да се снимљени снимци преносе уживо на командно место. Пратите Екпресс Екплаинед на Телеграму

Члан 24. кажњава објављивање слике лица или било ког другог елемента идентификације полицијског или паравојног функционера који делује у полицијској акцији, ако се ширење врши са намером да се наруши њихов физички или психички интегритет. За кривично дело предвиђена је казна затвора до једне године, са максималном новчаном казном од 45.000 евра.

Шта кажу противници новог закона?

Они који се противе новом закону осудили су оно што описују као појачан одговор полиције на протесте последњих година, посебно након Демонстрације жутих прслука 2018 . Активисти истог покрета такође су играли истакнуту улогу у суботњем протесту, наводи се у извештајима.

Новинари и групе за људска права изразили су забринутост да би члан 24 отежао покривање јавних догађаја и евидентирање случајева полицијског насиља, што би отежало позивање службеника на одговорност. Његов текст је такође критикован као отворен, а новинари су забринути како ће судови протумачити термин намера наношења штете.

Критичари су истакли два случаја полицијских ексцеса у року од недељу дана крајем новембра који су привукли националну пажњу, за које тврде да би остали непријављени да је предложени закон био на снази.

Први се догодио 23. новембра, када је француска полиција чистила привремени мигрантски камп у центру Париза. Видео снимци показују како полицајци користе штитове од нереда да гурну људе пре употребе сузавца, а неки су виђени како јуре мигранте кроз споредне улице. Градоначелница Париза Ан Идалго назвала је инцидент неприхватљивим и оптужила полицију за бруталну и несразмерну употребу силе. Гералд Дарманин, француски министар унутрашњих послова који обично оштро говори, такође је видео снимке назвао шокантним.

Други снимак, који се појавио 26. новембра, показује како полицајци неколико минута туку црнца иза затворених врата, што је навело Макрона да каже да нас слике са снимка срамоте.

Групе за грађанске слободе и левичарске странке назвали су предлог закона ауторитарним и непотребним, инсистирајући да су постојећи закони довољни да заштите полицајце.

Шта су рекли присталице закона?

Макронова влада је инсистирала да нема намеру да циља на слободу штампе и да је циљ новог закона да заштити полицајце и њихове породице од онлајн троловања и узнемиравања када нису на дужности.

Осим Макронове центристичке странке Ла Републикуе ен Марцхе (ЛаРем), закон је добио подршку и конзервативних партија у земљи, што је омогућило да се лако усвоји 24. новембра у Народној скупштини, доњем дому француског парламента. У јануару ће француски Сенат – којим доминирају конзервативци – гласати о закону.

Не пропустите из Екплаинед | Сложен однос Француске са исламом и Макронове недавне примедбе

Аналитичари су посебно указали на померање француског бирачког тела удесно, посебно након низа недавних терористичких напада, укључујући октобарско одсецање главе школском наставнику Семјуелу Петију и напад ножем у Ници. Према извештају Блумберга, истраживање које је наручила влада показало је да је 58 одсто испитаника подржало нови закон о безбедности.

Посматрачи такође кажу да Макрон, који своју политику описује ни као десну ни левицу, и који је био у Социјалистичкој партији до 2009. године, све више покушава да се допадне десничарским гласачима, посебно пред председничке изборе почетком 2022. године.

Још једна контроверзна законска мера, такозвани нацрт закона против сепаратизма који предлаже Макрон, виђена је као део овог тренда. Предлог закона, који има за циљ сузбијање исламског радикализма, требало би да буде представљен у парламенту у децембру и предвиђа низ мера, укључујући реформу школског образовања како би се осигурало да муслиманска деца не напуштају школовање, строжију контролу џамија и проповедника и изазвало забринутост међу муслиманима у Француској.

Подели Са Пријатељима: