Објашњено: Зашто Париз гори

Изванредни 3-недељни протест „друге Француске“ беснео је током викенда величанственим булеварима престонице. Ко су жути прслуци? Зашто би они могли да постану највећи изазов за председника Макрона?

Демонстранти жутих прслука борили су се у суботу у Паризу против сузавца и других. (Фото Ројтерс)

Француски премијер Едуар Филип састао се у понедељак са опозицијом док је земља очајнички тражила начин да се ухвати у коштац са најгорим уличним немирима виђеним у Паризу од студентских протеста у мају 1968. Током викенда, гомила демонстраната дивљала је по ексклузивним насељима, борећи се против нереда полиција док је уништавала отмјене виле и кафиће, палила возила и вандализирала неке од најцјењенијих и свјетски признатих знаменитости француске престонице.

Таласи отказивања погодили су хотеле, а док су инвеститори били у паници, ланац супермаркета Царрефоур, оператер аутопутева Винци, хотелски ланац Аццор и национални авиопревозник Ер Франс пали су на берзама у понедељак, чак и када је сам берзански индекс порастао. Док су демонстранти блокирали снабдевање, нафтни супермајор Тотал рекао је да је неколико његових бензинских станица престало.

У недељу је председник Емануел Макрон сазвао састанак кабинета који је тежио увођењу ванредног стања — трећи пут у последњих неколико година после оних након терористичких напада у Паризу у новембру 2015. и протеста младих у сиромашним предграђима 2005. — али је министар владе у понедељак рекао да ова опција за сада није била на столу.

Шта се дешава у Француској?

Скоро 300.000 људи у мањим градовима и руралним подручјима широм земље учествовало је 17. новембра у ванредним демонстрацијама које су предводили возачи који су носили прслуке високе видљивости, у знак протеста због повећања трошкова живота и, посебно, већих пореза на аутомобилска горива које је председник Макрон раније најавио. Ове године. Демонстрације — почетна мобилизација за које је почела онлајн — од тада нису престале; спектакуларно су ескалирали у суботу када су демонстранти заузели неке од најбогатијих улица и најпознатијих локација Париза, борећи се са сузавцем, воденим топовима, гуменим мецима и шок гранатама, али су се држали.

Жути прслуци - жути прслуци - блокирали су у понедељак неколико аутопутева углавном у јужној Француској и приступ великом складишту горива у близини Марсеја. После састанка са премијером Филипом у Паризу, Лоран Вокиез, лидер странке десног центра Републиканци, рекао је да влада није успела да процени дубину јавног гнева — и иако је пристала да има дебату у парламенту, шта потребни су нам гестови који умирују, а они се морају родити из једне одлуке коју сваки Француз чека: укидање повећања пореза (горива).

Три особе су до сада погинуле у протестима широм Француске, а више од 260 је рањено; 400 је ухапшено.

Француски председник Емануел Макрон рукује се са ватрогасцем док посећује ватрогасце и полицајце дан после демонстрација у Паризу. (Фото Ројтерс)

Дакле, ко су жути прслуци?

Присталице покрета су углавном обични људи који припадају средњој и радничкој класи, али укључују и неке елементе идентификоване као радикалне и маргиналне. Они су свих узраста и долазе из целе земље, углавном изван великих градова. Њихово кретање почело је спонтано — а ни после три недеље, жути прслуци немају јасне вође осим осам полузваничних портпарола који су давали изјаве за медије. Одсуство лидера који се могу идентификовати додатно је отежало задатак владе да се носи са њима. Покрет се и даље ослања углавном на друштвене мреже за организовање.

Присталице покрета су углавном обични људи који припадају средњој и радничкој класи, али укључују и неке елементе идентификоване као радикалне и маргиналне. (АП фотографија)

Колико су јако стиснути?

Они који протестују заиста су деградирали своје животе због растућих трошкова, иако се не могу назвати сиромашнима у поређењу са милионима у многим земљама, укључујући Индију. Извештај у Тхе Нев Иорк Тимес-у оценио је њихову ситуацију као не дубоко сиромаштво, већ као стално присутна нелагодност у малим градовима, местима и селима због онога што постаје познато као „друга Француска“, далеко од блиставих париских булевара. Демонстранти који су у почетку изашли били су љути на високе цене дизела и бензина и растућу неједнакост у друштву, и изразили су дубоку огорченост како против ових неједнакости, тако и оних за које су видели да имају користи од ове неправедне ситуације.

Дизел, најпопуларније аутомобилско гориво у Француској, поскупео је за 23% током прошле године, попевши се на 1,51 евра (око 121 Рс) по литру у просеку, што је најскупље од раних година овог миленијума. Док су глобалне цене нафте пале последњих недеља, Макронова влада је ове године подигла порез на угљоводонике за 7,6 центи по литру на дизел и 3,9 центи на бензин, и најавила даље повећање од 6,5 центи на дизел и 2,9 центи на бензин од 1. јануара. следеће године. Главни захтев демонстраната је замрзавање повећања.

Они су позвали на револуцију против председника Макрона, упоређујући га са Лујем КСВИ, последњим француским краљем пре пада монархије током Француске револуције. Луј КСВИ је гиљотиниран 1793. (АП Пхото)

Да ли демонстранти имају велику подршку?

Како су се ширили и продубљивали, протести су попримили облик широког излива беса против самог председника и његове политике. Обојица су нападнути као пробогати, а било је позива да Макрон оде и говора о револуцији. Подршка јавности демонстрантима је веома висока: 70 одсто испитаника у анкети компаније Харрис Интерацтиве спроведеној након суботњег насиља рекло је да подржава жуте прслуке. Истраживање које је спровео Елабе забележило је одобравање од скоро 75%, укључујући више од 50% Макронових гласача.

У понедељак је 1.000 студената тинејџера, од којих су многи носили жуте прслуке, подигло слогане да Макрон поднесе оставку! у Ници, пренео је АФП. Око 100 школа широм земље блокирано је у потпуности или делимично од стране студената који су протестовали због нових услова за упис на универзитет, што је разлог који није повезан са протестима жутих прслука. Највећи француски синдикат јавног сектора, ЦГТ, позвао је на протесте широм земље 14. децембра како би захтевали хитно повећање минималне зараде, пензија и социјалних давања, пренео је Ројтерс. ЦГТ је рекао да дели легитимни гнев жутих прслука.

Протести узимају данак по економију. (АП фотографија)

Хоће ли протести политички повредити Макрона?

Већи порези на гориво део су Макронове кампање за чистије гориво у борби против климатских промена подстицањем размене возила на дизел са моделима који мање загађују - циљ политике за који је рекао да неће одустати. Ово одбијање да се сагне — председник је у суботу рекао да су демонстранти само желели да изазову хаос и да ниједан разлог не оправдава напад на власти, пљачку предузећа, претње пролазницима или новинарима или оскврнавање Тријумфалне капије — заједно са његовим искуством као бивши инвестициони банкар, ојачали су наратив апатије елите према интересима радничке класе.

У извештају Би-Би-Сија истиче се да, иако је Макрон показао да се не плаши демонстраната, буљећи у синдикате и гурајући тешке реформе закона о раду и пензија железничара, жути прслуци су друга врста изазова, с обзиром на то да немају званични лидер, организација или партијска припадност. У извештају су цитирани друштвени научници који су рекли да је покрет који превазилази политичке разлике [је] опасан за Макрона јер све док је опозиција подељена на леву и десницу, његова моћ није оспорена; и да неструктурирани гилетс јаунес, покрет какав није виђен од пре Француске револуције, поставља озбиљно политичко питање.

Улице обрубљене изгорелим гранатама возила. (Фото Ројтерс)

Бес против естаблишмента могао би да повреди Макрона на европским изборима 2019. године, на којима је крајња десница често радила добро. Поред републиканаца, жуте прслуке су подржали и крајње левичар Жан-Лик Меланшон и крајња десница Марин Ле Пен, наводи се у извештају Би-Би-Сија.

Подели Са Пријатељима: