Објашњено: Шта је довело до државног удара у Мјанмару?
Демократска транзиција Мјанмара била је у току. Резултате избора 2020., одржаних током пандемије, НЛД је видео као мандат за свој план уставне реформе, кроз који је имао за циљ да укине улогу војске у политици и управљању.

Мјанмар војска је у понедељак преузела власт пучем (1. фебруар) ујутру, уочи заказане седнице новоизабраног парламента земље.
Аунг Сан Су Ћи, која је довела Националну лигу за демократију (НЛД) до убедљиве победе на изборима 2020. и де факто лидерка свргнуте владе, приведена је, према извештајима из Мјанмара. Председник Вин Миинт је такође приведен.
У преносу на сопственој телевизији рано у понедељак, војска је прогласила једногодишње ванредно стање.
До војног преузимања власти дошло је након недељу дана гласина и спекулација уочи заказаног отварања новоизабраног доњег дома парламента Мјанмара.
Усред појачаних цивилних војних тензија, и након забринутости генералног секретара УН и групе западних амбасада са седиштем у Мјанмару, Татмадав, војска Мјанмара, објавила је у суботу саопштење у којем је изјавила да ће штитити и поштовати Устав.
ПРИДРУЖИ СЕ САД :Експрес објаснио Телеграм канал
Шта је изазвало државни удар
Војска је тврдила да су општи избори одржани у новембру 2020. били пуни нерегуларности и да стога резултати - преглед за НЛД - нису валидни. Довела је у питање истинитост неких 9 милиона гласова датих на изборима.
Војска је захтевала да Уједињена изборна комисија (УЕЦ) Мјанмара која надгледа изборе, или влада, или одлазећи парламентарци докажу на посебној седници пре него што се нови парламент сазове 1. фебруара, да су избори били слободни и поштени. Захтев је био одбијен.
Индија реагује на Мјанмар.
МЕА: Са дубоком забринутошћу смо приметили развој догађаја у Мјанмару. Индија је увек била непоколебљива у својој подршци процесу демократске транзиције у Мјанмару. @ИндианЕкпресс
— Схубхајит Рои (@СхубхајитРои) 1. фебруар 2021
Говор начелника војске
Према новинском сајту „Иравади“, главнокомандујући виши генерал Мин Аунг Хлаинг рекао је да Татмадав, или војска Мјанмара, треба да се придржава Устава, који је мајка закона.
Војска ће, рекао је он официрима на Факултету за националну одбрану путем видео конференције, поштовати све постојеће законе који нису ван Устава из 2008. године, али ако се не поштује закон, такав закон мора бити опозван. Мислим ако је Устав, неопходно је опозвати Устав. Ако неко не поштује закон, мора се опозвати Устав.
Устав војске
Војска је била та која је израдила нацрт Устава из 2008. и ставила га на сумњив референдум у априлу те године. НЛД је бојкотовала референдум, као и изборе 2010. који су одржани по Уставу.
Устав је био војни путоказ ка демократији, који је била принуђена да усвоји под све већим притиском запада, и сопствено схватање да отварање Мјанмара према спољном свету сада више није опција већ страшна економска потреба. Али војска се побринула да у Уставу сачува сопствену улогу и надмоћ у националним пословима.
Према његовим одредбама, војна резервише за себе 25 одсто места у оба дома парламента, на која именује војне званичнике. Такође, политичка партија која је заступник за војне изборе. Овај пут је његов удео места додатно опао због промене НЛД-а.
Навод војске
Војни портпарол је раније ове седмице рекао да је Татмадав открио 8,6 милиона неправилности у 314 области у свим државама и регионима, и да то указује на могућност да су људи гласали више пута или да су се упустили у неку другу злоупотребу гласања.
УЕЦ је саопштио да није пронашао доказе о било каквој злоупотреби гласања или превари. Наводи се да је сваки глас пребројан транспарентно и да су сведочили изборни кандидати, изборно особље, медији, посматрачи и друге организације цивилног друштва.
Начелник војске је Устав из 2008. назвао ефикасним. Сваки део закона има сврху и значење, рекао је он, и нико не треба да преузима на себе да га тумачи како хоће. Примена закона заснованог на сопственим идејама може нанети штету, а не бити делотворна, рекао је он за „Иравади“.
Говорио је и о томе како је војска поништила два претходна устава у Мјанмару.
Заустављена демократска транзиција
Говор и тврдња војске подстакли су амбасаду Сједињених Држава и дипломатска представништва 15 других земаља и Европске уније у Јангону да издају заједничку изјаву против[у] сваком покушају да се промени исход избора или омета демократска транзиција Мјанмара.
Демократска транзиција Мјанмара је била у току. Резултате избора 2020., одржаних током пандемије, НЛД је сматрао мандатом за свој план уставне реформе, кроз који је имао за циљ да укине улогу војске у политици и управљању. Али ово никада неће бити лако, с обзиром на строга уставна ограничења за амандмане.
Али хибридни систем је био огроман помак у односу на оно што је био све до 2011. године, године када је војска одлучила да ослободи Су Ћи из њеног скоро две деценије дугог кућног притвора, чиме је инаугурисала своју мапу пута ка демократији на којој се споро напредује .
Су Ћи је била помирљивија према војсци него што су очекивале чак и њене присталице, у мери у којој је бранила Татмадау на Међународном суду правде од оптужби за злочине над Рохинџама. Сукоб око избора био је прво озбиљно суочавање са војском од њеног ослобађања.
Текст саопштења дипломатских представништава
Следи текст саопштења које су заједнички издале дипломатске мисије Аустралије; Канада; Делегација ЕУ и држава чланица Европске уније са присуством у Мјанмару: Данска, Чешка, Финска, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Шпанија и Шведска; као и Швајцарска; Велика Британија; Сједињене Државе; Норвешка; и Нови Зеланд.
Индија и Кина нису биле међу потписницама.
Потврђујемо нашу подршку демократској транзицији Мјанмара и напорима да се промовишу мир, људска права и развој у земљи. Радујемо се мирном сазивању Сабора 1. фебруара и избору председника и председника. Још једном честитамо народу Мјанмара на њиховом историјском учешћу на недавним општим изборима у земљи. Позивамо војску и све друге странке у земљи да се придржавају демократских норми и противимо се сваком покушају да се промени исход избора или омета демократска транзиција Мјанмара. Подржавамо све оне који раде на већим демократским слободама, трајном миру и инклузивном просперитету за народ Мјанмара.
Подели Са Пријатељима: