Објашњено: Бандити који делују у Нигерији, који су киднаповали 150 школараца
Ово је десети такав напад и масовна киднаповања деце од децембра 2020. године у Нигерији.

У северној нигеријској држави Кадуна, недостаје више од 150 ученика након што су наоружани људи упали у тамошњи интернат. Ово је десети такав напад и масовна киднаповања деце од децембра 2020. Раније у фебруару, вести ВОА известиле су о отмици 317 ученица из државне школе у држави Замфара.
У извештају Ројтерса се наводи да су власти у тој области последњи случај масовне отмице приписали наоружаној групи бандита. Ови такозвани бандити, који делују на северозападу Нигерије, тероришу цивиле, дестабилизују регион и оснажују џихадисте, наводи се у извештају објављеном у Фореигн Полици.
Нигеријска војска је у мају ове године убила 48 бандита и спасила 18 отетих из државе Замфара, јавила је Анадолу Агенци. Након тешке размене ватре, разбојници су побегли, а за собом су оставили пушке АК-47, једну пушку Г3 и митраљез.
Ко су ови бандити у Нигерији?
Масовне отмице школске деце нису јединствене за групе бандита. Исламистичка група Боко Харам, која је 2009. покренула побуну против нигеријске владе, киднаповала је 2014. године скоро 300 девојчица из другог интерната у Чибоку. Отмица је привукла међународну пажњу и довела до кампање #Врати наше девојке, коју је подржала Мишел Обама.
Отприлике деценију од тада, Боко Харам, или Јама'а Ахл ас-Суннах Ли-да'ва ва-ал Јихад, како се званично назива, проширио се са североисточне Нигерије на суседне западноафричке нације Нигер, Чад и Камерун. Група одбацује западно образовање, за које верује да је неисламско.
Али оружани бандитизам је новији проблем и безбедносни изазов са којим се суочава нигеријска влада, која већ није успела да обузда насиље које је покренуо Боко Харам. Амерички пројекат безбедности (АСП) напомиње да се становништво на северозападу Нигерије суочава са све већом претњом од бандитизма, који се дефинише као врста организованог криминала који укључује отмицу, оружану пљачку, убиства, силовања, шушкање стоке и експлоатацију ресурси животне средине.
АЦАПС, непрофитна организација која пружа независне анализе хуманитарних потреба, навела је у својој белешци о безбедносној ситуацији у земљи из 2020. да се нова хуманитарна криза појављује на северозападу Нигерије. Чини се да је до сада погођено углавном шест држава — Замфара, Катсина, Сокото, Кадуна, Нигер и Кебби.
Према подацима Савета за међународне односе, 1.100 људи је убијено 2018. године у ових шест држава, преко 2.200 је убијено у 2019. и више од 1.600 погинулих је забележено у периоду од јануара до јуна 2020. Позивајући се на податке УНХЦР-а, АЦАПС У ноти се наводи да је више од 247.000 људи до сада интерно расељено као резултат напада.
Како је ово почело?
Групе бандита почеле су да делују 2011. године као одраз насилног надметања за оскудне ресурсе, углавном фармера и сточара. Ситуација је била додатно отежана јер је већина сточара припадала различитим заједницама. Када су промене животне средине довеле до тога да земља и вода постану вреднији него раније, за њих је дошло до такмичења између различитих заједница. Током последње деценије или више, ово ривалство које је било ограничено на то да буде заједничко прерасло је у смртоносне групе милиција.
| Кампања беле заставе у Малезији, изазвана невољом Цовида
Сада неки виде бандитизам и као извор прихода, с обзиром да подручје у којем су бандити углавном активни пати од неколико проблема, укључујући незапосленост младих, сиромаштво и неједнакост. Постоје и неки други фактори, као што је ширење малокалибарског и лаког наоружања, незаконито занатско рударење, пише Нкаси Воду, адвокат и стручњак за развој са седиштем у Нигерији. Воду каже да проблем погоршавају деморалисане снаге безбедности које су распоређене у свим осим у једној од 36 нигеријских држава.
Док су гувернери неких држава покушавали да преговарају са бандитима, разговори су до сада били неуспешни, делом због тога што су бандити прекршили услове споразума.
Подели Са Пријатељима: