ДУ избацује „Драупади“ Махасвете Деви из наставног програма енглеског; ево о чему говори кратка прича

Драупадија је такође превео постколонијални критичар и теоретичар Гајатри Чакраворти Спивак 1981. године, упознајући читав низ читалаца на Западу са моћним делом Махасвете Девија.

Причу је касније адаптирао постколонијални теоретичар Гајатри Чакраворти Спивак.

Академско веће Универзитета у Делхију је недавно одбацило кратку причу бенгалске списатељице и активисткиње Махасвете Деви Драупади заједно са двојицом далитских аутора — Бамом и Сукиртаринијем — са БА (Хонс) курса енглеског језика. Одлука, донета приликом одобравања промена наставног плана и програма, изазвала је контроверзу са 15 чланова академског већа (АЦ) који су поднели неслагање против Надзорног одбора у вези са курсевима и његовим функционисањем.

О чему говори кратка прича Махасвете Деви?

Драупади

Разумети Драупади , текст се мора ставити у контекст списатељице и других њених књижевних дела. Рођена 14. јануара 1926. године, Деви има запањујуће дело укључујући 100 романа и 20 збирки кратких прича. Током свог живота, ауторка је давала подршку маргинализованима и адивазима. Жене су често биле у центру њеног наратива, било да је тако Хајар Цхурасхир Ма , једно од њених најпознатијих дела о Накал покрету, или Араниер Адхикар и чак Рудали .

Њена кратка прича Драупади (1978) следи у истом духу. Прича се врти око Допди Мехјен, племенске жене из племена Сантхал из Западног Бенгала, која је оптужена да је Накал и коју је ухватила полиција. Касније, полицајац наређује својим људима да је нападну како би извукли информације, након чега су тражили од ње да се „покрије“. Драупади, међутим, скида одећу и креће ка официру, њена голотиња је симбол пркоса.

С обзиром на наслов приче, евидентно је да је Деви црпио из Махабхарата , позиционирајући њен лик на пресеку мита и стварности. Допди Мехјен у својој причи представља модеран приказ епске Драупади. Деви преобликује вастрахаран епизоду, и не улепшавајући је на било који начин, представља као језив чин телесног насиља од стране мушкараца.

У исто време, Допди Мехјен се може посматрати као симбол субалтерне потчињености, њено тело представља размере насиља које је над њима извршено. Кроз морбидитет, Деви истиче ширу поенту: жене су уобичајена жртва у свакој битци. Они су увек први на удару. Али Допдијево одбијање да учествује у срамоти сигнализирало је њен пркос да буде пион у монополу који је патријархат. Цепајући своју одећу, одупирала се да је посматрају као предмет, а њена голотиња је попримала снагу протеста.

Драупадија је касније са бенгалског превео постколонијални критичар и теоретичар Гајатри Чакраворти Спивак 1981. године, упознавши читав низ читалаца на Западу са Девијевим моћним делом.

Према ПТИ , раније је Одбор за надзор курсева предложио неке измене у наставном плану и програму против којих се на састанку успротивило. Митхураај Дхусииа, члан АЦ, рекао је: „Снажно протестујемо против прекорачења Надзорног одбора који је произвољно променио текстове у новом наставном плану и програму заснованом на исходима учења (ЛОЦФ) петог семестра, заобилазећи статутарна тела као што су факултети, Комитет за Курсеви и Стална комисија.

Он је рекао да су два далитска аутора Бама и Сукиртарини произвољно уклоњена. Затим је уклоњена и Драупади Махасвете Деви – прича о жени из племена. Шокантно је приметити да овај Надзорни одбор није имао ниједног стручњака из ресорних ресора чији је програм измењен. Нема логике иза таквих уклањања, рекао је Дусија.

Подели Са Пријатељима: