Зашто је сиромаштво у руралној Индији још увек забрињавајуће

Недавно објављени Извештај о руралном развоју Индије, који је усвојила влада, каже да је 7% руралног становништва „веома сиромашно“; села у источним индијским државама су најтеже погођена.

Обе процене су за 2011-12. Међутим, према Извештају о руралном развоју Индије који је одобрила влада 2013-14, сиромаштво у руралној Индији је опадало много брже у периоду 2004-12 у поређењу са претходном деценијом.

Извештај Светске банке објављен ове недеље предлаже нови начин мерења сиромаштва ( Види значење ), што сугерише да је Индија можда прецењивала број својих сиромашних. Међутим, према одвојеном низу бројки и анализа које је одобрило Министарство руралног развоја, скоро 7 процената руралног становништва земље још увек живи у екстремном сиромаштву.

Обе процене су за 2011-12. Међутим, према Извештају о руралном развоју Индије који је одобрила влада 2013-14, сиромаштво у руралној Индији је опадало много брже у периоду 2004-12 у поређењу са претходном деценијом.

Извештај, који је недавно објављен, друго је издање серије Извештаја о руралном развоју Индије коју је припремила ИДФЦ мрежа за рурални развој. Министарство руралног развоја под тадашњим министром Јаирамом Рамесхом је 2006. године склопило споразум за објављивање годишњег извештаја о руралном развоју.

[повезан-пост]

Према Извештају о руралном развоју Индије 2013-14, 6,84 одсто руралног становништва је категорисано као веома сиромашно у 2011-12, што је пад са 16,3 одсто у 2004-05. Чатисгар је имао највећи проценат веома сиромашних у главним државама — 15,32 одсто — а следе Мадја Прадеш (15,04 одсто), Одиша (11,46 одсто), Бихар (10,45 одсто) и Џарканд (9,23 одсто).

У периоду 2004-2005., пет доњих држава биле су Одиша (34,3 одсто), Чатисгар (24,5 одсто), Бихар (23,5 одсто), Мадја Прадеш (23 одсто), Махараштра (22,5 одсто).

Међутим, извештај такође открива да је стопа смањења руралног сиромаштва на годишњем нивоу на националном нивоу убрзана на 2,3 процентна поена током 2004-11. у поређењу са 0,8 процентних поена у деценији која обухвата 1993-2004. Сиромаштво је опадало бржим темпом у сиромашнијим државама као што су Одиша, Бихар, Мадја Прадеш и Утар Прадеш током 2004-11. у поређењу са деценијом која му је претходила. У 2004-11, највише стопе смањења руралног сиромаштва на годишњем нивоу међу државама биле су у Трипури (4 процентна поена), Одиши (3,6), Махараштри и Утараканду са 3,4 процентна поена и Бихару, Сикиму и Тамил Надуу са 3,1 процентна поена .

Сиромаштво међу маргинализованим групама је и даље високо. Значајно је да је чак и у 2011-12, скоро 45 процената племена са списка и 31 проценат каста на попису у руралним областима остало сиромашно, иако је у паду са 62,3 процената и 53,5 процената респективно у 2004-05. Између 1993-94 и 2004-05, не-СЦ/СТ су забележили бржу стопу смањења сиромаштва, показује извештај. Између 2004. и 2012. године, све друштвене групе су имале значајно убрзану стопу смањења сиромаштва — стопа међу СЦ и СТ је, у ствари, била виша од просечне стопе смањења сиромаштва у руралним подручјима, наводи се у извештају.

Па ипак, утврђено је да је више од половине СЦ у руралним деловима Бихара, који иду на бирачка места следеће недеље, сиромашно — највише међу државама са 51,67 одсто. У Чатисгару је 48,19 одсто СЦ било сиромашно, док је у Мадја Прадешу, Одиши и Утар Прадешу тај број био око 41 одсто. Цифра за цијелу Индију износила је 31,52 посто.

Учесталост сиромаштва међу СТ је остала висока у Чатисгарху, Бихару, Мадја Прадешу, Махараштри и Џаркханду. Преко половине СТ у овим државама је сиромашно, према подацима за 2011-12.

Сиромаштво међу групама занимања у руралним областима је највеће међу пољопривредном радном снагом (40 одсто), затим следе остали радници са 33 одсто и самозапослени у пољопривреди са 22 одсто.

Међутим, сиромаштво међу непољопривредним домаћинствима је ниско.

Подели Са Пријатељима: