Рукмини Калимачи објашњава: Шта значи пад последњег села ИСИС-а у Сирији

Трострука финалисткиња Пулицерове награде и вишеструко награђивана новинарка Рукмини Калимачи и тренутно страни дописник Њујорк тајмса, ослања се на своје искуство из извјештавања о ИСИС-у како би објаснила колико ће губитак територије ограничити групу, али наглашава да и даље постоје.

Борци Сиријских демократских снага које подржавају САД чувају мушкарце евакуисане из села Багхуз у Сирији у фебруару. (АП датотека фотографија)

Колико је територија била важна за ИД и шта за њу значи губитак те територије?

ИСИС је у Ираку од 2000-их. Дуго времена није имала никакву територију. Али то је тада била ништа мање смртоносна или разорна сила. На много начина, период калифата је аномалија, изузетак ако погледате лук историје групе. Почевши од 2014. године, заузела је велике делове територије у Ираку и Сирији, а то је било време када је себе прогласила калифатом. Некада је била буквално величине Велике Британије.

Сакупљао је порезе од милиона људи и то им је омогућило да постану најбогатија терористичка група на свету. Искористио је то сигурно уточиште да направи бројне иновације, укључујући учење како да произведе сопствено оружје, сопствене ракете и минобацаче. То га је учинило самодовољним. Дакле, територија је била кључна за висину коју су достигли као терористичка организација.

Губитак територије значи да више немају могућност да прикупљају порезе, више немају највидљивији симбол свог бренда који им је омогућио да регрутују десетине хиљада страних бораца.

Али ИСИС живи и данас је много јачи него што је био 2011. године, када су се америчке трупе повукле из Ирака и група се сматрала пораженом. У том тренутку, ЦИА је проценила да је група имала само 700 бораца. Сада, према генералу Џозефу Вотелу (главном америчком генералу који надгледа војне операције на Блиском истоку), она има десетине хиљада бораца, присутна је као физичка побуна у Ираку и Сирији и остаје једнако смртоносна и деструктивна као терористичке снаге било је.

Када сам био у Сирији у фебруару [да извештавам о битци за ослобађање Багуза, последњег комада земље под контролом ИСИС-а], морали смо да путујемо 100 миља преко аутопута који је био ослобођен пре много година да бисмо стигли до Багуза. Па ипак, сваке недеље постоје заседе и напади ИЕД на том путу од стране ИСИС-а. Мој возач се више плашио да вози тим аутопутем који је био ослобођен него одласка на линију фронта у Багузу.

Када коалиционе снаге ослободе неко подручје, постоји период меденог месеца када се борци ИСИС-а повлаче и нема напада. Али након повлачења коалиционих снага, то постаје подручје несигурности, постаје подручје које је под претњом ИСИС-а. Они можда не могу да држе град, али прете граду; можда неће моћи да држе пут, али прете путу.

У децембру 2017, премијер Ирака је изјавио да је ИСИС поражен. У само 10 месеци од тада, у Ираку је било преко 1.270 напада.

Оштећени аутомобил се види након што су снаге које подржавају САД саопштиле да су заузеле последњи део територије Исламске државе, у селу Багуз, провинција Деир Ал Зор, Сирија, 23. марта 2019. Слика снимљена 23. марта 2019. (Фото Ројтерс )

Какву реакцију ИСИС-а можемо очекивати на овај губитак? Прегруписавање ради повратка територије? Да ли је способно за то? Или сада одлучује да је много лакше бити аморфна организација са члановима, франшизама широм света?

У начину на који људи изгледа размишљају о ИСИС-у, постоји та дихотомија - да је ИСИС или територија, или је идеја у главама људи. То пропушта део између. ИСИС наставља да постоји као физичка побуна, у Ираку и Сирији.

Изгубио је своју територију, али и даље има хиљаде бораца ИСИС-а само у Ираку и Сирији. И то не рачунајући њихово присуство ван Ирака и Сирије. ИСИС-ова провинција Хорасан, њена провинција у источној Азији на Филипинима, ИСИС-ова провинција Западна Африка, нису идеје у главама људи. То су групе које су робусне на терену и постоји довољно доказа који указују на то да постоји везивно ткиво између филијала и главне групе ИСИС-а у Ираку и Сирији.

Тврдња о нападу у Авганистану коју је изнела подружница ИСИС-а користи исти шаблон као тврдња о нападу ИСИС-а у Ираку или Сирији. То показује да ИСИС на минимуму координира медијски излаз својих далеких огранака.

Где је ИСИС сада најјачи ван Ирака и Сирије?

Присуство ИСИС-а је снажно и расте у Авганистану, на Филипинима и у западној Африци. Анегдотски видимо доказе да неки страни борци путују на ове испоставе уместо у Ирак и Сирију, што сугерише образац. Процене које имамо у Авганистану су да они имају 2.500 бораца, према недавном извештају Уједињених нација. Присутни су од Нангархара до Кунара и Кабула.

Такође прочитајте | Ирачки лидер каже да постоји „консензус“ о присуству америчких трупа

Где је сав новац који је ИСИС прикупио?

Нико заиста не зна, али неки од оперативаца ИСИС-а који су ухваћени како беже са последње територије ИСИС-а у Сирији носили су огромне количине новца, попут 20.000 долара. Постоје и извештаји да је ИСИС уложио део свог новца у локална предузећа.

Застава милитаната Исламске државе лежи у шаторском кампу након што су борци Сиријских демократских снага (СДФ) које подржавају САД преузели контролу над Багузом у Сирији у суботу, 23. марта 2019. (АП Фото: Маиа Аллеруззо)

А где је Абу Бакр ал-Багдади, и колико је сада јака његова власт над ИСИС-ом?

Нико заиста не зна где је Багдади, али радна теорија је да је он негде у Ираку и Сирији. Он је калиф Исламске државе, и он је особа којој се сваки борац заклиње на оданост и тако остаје важан симбол групе.

Да ли је тачно да ИСИС није могао да расте у Авганистану због одбијања талибана? А у ситуацији у којој су талибани можда на власти у Кабулу, да ли владе сада зависе од талибана да држе Даеш подаље од Авганистана?

Изненађен сам што мислите да ИСИС није нарастао у Авганистану. Подсетимо, 2011. године, према ЦИА-и, у Ираку је било само око 700 бораца ИСИС-а. Данас у Авганистану постоји неколико вишеструких тога. Талибани и ИСИС су групе које су завађене, а талибани се већ неко време боре против ИСИС-а. Ово није нови развој.

На овој фотографији у понедељак, 18. марта 2019., положаји милитаната Исламске државе су у пламену у Багузу, у Сирији, док сиријске демократске снаге које подржавају САД нападају преосталу територију групе. (АП Пхото: Маиа Аллеруззо)

Шта је са Индијом? Земља има трећу највећу муслиманску популацију на свету, али је ипак успела да задржи ИСИС на мање од 100. Да ли мислите да би у својој пост-територијалној фази ИСИС гледао на Индију?

Индија је на много начина пример супротстављања радикализацији. Имате близу 200 милиона муслимана и мање од 100 људи је отпутовало да се придружи групи у Ираку и Сирији. Упоредите то са Таџикистаном, земљом која има муслиманско становништво од 9 милиона. А преко 1.300 њих је отпутовало да се придружи ИСИС-у.

У последње време било је бројних аката насиља над муслиманима у Индији, као и реторике БЈП против ислама — што ствара плодно тло за радикализацију, али за мене мали бројеви јасно указују на чињеницу да упркос потешкоћама, земља још увек изгледа да радиш нешто како треба. То говори плуралитету вашег друштва да порука ИСИС-а није процурила.

Реад | Сиријска војска каже да су израелски удари погодили северни град Алеп, оштетивши само материјале

Било је честих хапшења осумњичених за ИСИС...

Било је медијских извештаја о хапшењима крајем прошле године [у децембру] и иако нисам прочитао обавештајне извештаје о томе, завера је имала софистицираност која је сугерисала да провинција Хорасан мора да гледа на Индију.

Писали сте о томе како такозвани вукови самотњаци ухапшени у Индији 2016. заправо нису били такви, већ су били ментори и опсежно вођени све до сређивања оружја од стране њихових онлајн регрута.

Стил напада који су планирани у Хајдерабаду био је у потпуности контролисан на даљину, од стране оперативаца ИСИС-а са седиштем у иностранству. Изгледа да је тај стил напада био условљен сигурном луком у Исламској држави негде у Сирији. Био је то маневар малог ризика и ниске цене. Како губитак територије утиче на такву врсту операције, тек треба да видимо. Имамо доказе да су преместили ресурсе у Хорасан и Либију. Да ли ће даљински контролисани стил напада пронаћи друго сигурно уточиште негде другде?

Реад | Територија ИСИС-а је можда нестала, али борба САД против те групе је далеко од завршетка

Ту је и питање Рохиња које мора бити привлачно за ИСИС...

ИСИС увијек гура причу о муслиманској жртви, али једна од иронија је да је њихова порука била најпријемљивија међу муслиманима који су и сами искусили малу или никакву дискриминацију. Узмимо Хузаифаха, канадског регрута профилисаног у калифату, који објашњава да су он и његова породица били добро третирани у Канади, а ипак је одлучио да се придружи групи. Насупрот томе, муслиманске заједнице које су искусиле праву трауму и истинску дискриминацију биле су готово имуне на регрутовање ИСИС-а. Не знам ни за једног муслимана Рохингја који се придружио ИСИС-у, а број муслимана Ујгура из Кине који су се придружили ИСИС-у је мали.

Овде мислим да пропаганда ИСИС-а пада у воду. Дакле, док Рохиња и Ујгури доживљавају велике патње и тешкоће, нисам видео ништа што би сугерисало да је ИСИС направио било какав прави продор тамо.

Колико је озбиљна претња ИСИС-а у Кашмиру? Повремено су биле заставе ИСИС-а, али и осећај да ДАЕШ не представља претњу у Кашмиру...

У већини земаља које су имале напад ИСИС-а, локалне власти у почетку поричу присуство ИСИС-а. Узмите Бангладеш. Напад на пекару Холеи Артисан у Даки извршила је Исламска држава и то знамо јер док је напад био у току, милитанти су могли да пошаљу фотографије из просторије директно у централни медијски апарат ИСИС-а. Свеопште порицање улоге ИСИС-а од стране Бангладеша, иако су нападачи објављивали у реалном времену на званичним медијима ИСИС-а, једноставно је смешно. У Телеграмовим собама за ћаскање у којима се налазим — ово су аутентичне ИСИС собе за ћаскање — видео сам како се застава ИСИС-а приказује у Кашмиру. Иако је обим подршке ИСИС-а у Долини нејасан и количина координације коју имају са централном организацијом ИСИС-а је непозната, мислим да не би било тачно порицање присуства.

Подели Са Пријатељима: