Последњи дани Муле Мохамеда Омара: како нова књига оспорава тврдње САД
Ауторка, независна холандска новинарка Бете Дам, радила је из Кабула од 2009. до 2014. Њена биографија о Омару, У потрази за непријатељем, објављена је на холандском прошлог месеца. У чланку који је на енглеском објавио истраживачки центар по имену Зомиа, Дам резимира књигу.
Снимак са видео снимка Муле Омара који је тајно снимио Би-Би-Си 1996. године. Ово је једна од можда само три или четири доступне слике бившег емира Талибана. Нова књига тврди да се мула Мухамед Омар, талибански вођа којег траже Сједињене Државе док његова смрт није објављена 2015. године, скривао близу америчке војне базе у Авганистану. Тужба (пријављена у различитим публикацијама, укључујући ову веб страницу Уторак) супротставља се ставу САД током тих година — да се Омар крио и умро у Пакистану — и истиче очигледан неуспех америчких обавештајних служби. Авганистанске власти одбациле су тврдњу књиге у уторак. Снажно одбацујемо ову заблуду и видимо је као покушај да се створи и изгради идентитет за талибане и њихове стране присталице. Имамо довољно доказа који показују да је живео и умро у Пакистану. Раздобље! твитовао је Харун Чахансури, портпарол авганистанског председника.
Поглед на то како књига описује Омарове последње дане и како се овај приказ упоређује са америчким наративом тог времена:
Амерички наратив
Ауторка, независна холандска новинарка Бете Дам, радила је из Кабула од 2009. до 2014. Њена биографија о Омару, У потрази за непријатељем, објављена је на холандском прошлог месеца. У чланку који је на енглеском објавио истраживачки центар по имену Зомиа, Дам резимира књигу.
Описујући како су САД приказале Омара као терористичког идејног творца који ради из Пакистана, Дам се позива на интерни амерички војни дневник (који је открио Викиликс) у којем се тврди да је Омар често делио средства особама из покрета и да се редовно састајао са Осамом бин Ладеном. Место састанка наизменично је између Квете и села (НФДГ) на граници између Пакистана и Авганистана, цитира дневник. А 2015. године, када је Авганистан објавио да је Омар умро у болници у Карачију, тада је директор ЦИА-е Дејвид Петреус рекао да САД знају да је био у Пакистану.
Али ништа од овога није тачно, пише Дам у резимеу.
Па, где је он био?
Омар је нестао из вида јавности 2001. Након тога, пише Дам, Омар никада није крочио у Пакистан, већ је одлучио да се сакрије у самом Авганистану. Осам година је живео само неколико миља од велике америчке истурене оперативне базе у којој су биле смештене хиљаде војника, пише Дам, која је своје информације добила од човека који је био Омаров телохранитељ од тренутка када је нестао у Кандахару до његове смрти 2013. Абдул Џабар Омари, човек са наочарима и дугом седом брадом, налази се у заштитном притвору од 2017. године; Дам га је интервјуисао у децембру 2018. На основу овога и информација из других извора, Дам пише да је мула Омар провео остатак свог живота у пар малих села у удаљеној, планинској провинцији Забул.
Прво скровиште
У децембру 2001. године, месецима након америчке офанзиве унутар Авганистана, Омар је предао талибанско вођство мули Обаидулаху. Дана 7. децембра, Омар је наводно напустио Кандахар и упутио се у Калат, главни град провинције Забул, 195 миља од града Кандахара. Јаббар Омари је наводно рекао Даму да је могао помоћи да се мула Омар смјести у угоднији живот у Пакистану, али Омар није вјеровао Пакистану.
Четири године се каже да се Омар скривао у кући Абдула Самада Устаза, дугогодишњег возача Џабара Омарија. Кућа од блата била је пјешачка удаљеност од имања гувернера Забула (Хамидулаха) Токхија, пише Дам. Кућа је описана као комплекс са зидовима од блата са великим централним двориштем. Низ соба поређао је један зид, а већа соба у облику слова Л заузимала је угао, где је боравио Мула Омар. У собу није било видљивих врата - уместо тога, улаз су била тајна врата, нешто што је изгледало као орман високо на зиду.
Године 2004. САД су поставиле Форвард Оператинг Басе Лагман, неколико минута хода од скровишта. 2005. Омар се преселио у ново скровиште.
Друго скровиште
Ново скровиште је било у округу Сиураи, око 20 миља од Калата, прадомовине породице Муле Омара и родног места Џабара Омарија и Абдула Устаза. Према информацијама које је саставила Дам, Устаз је саградио малу колибу за Омара иза веће куће од блата на периферији села. Породица је живела у кући од блата, а само два брата су наводно знала идентитет човека који живи у колиби. Колиба је била на реци и повезана са великим тунелима који се користе за наводњавање.
Друга, чешћа слика Омара вероватно је снимљена 1992. године, између Омаровог времена када је био припадник муџахедина који су се борили против Совјета и његовог оснивања талибана у Кандахару 1994. године. Убрзо након Омаровог доласка у Сиураи, пише Дам, Американци су изградили Форвард Оператинг Басе Волверине, око три миље од његовог новог дома. У њему је било смештено око 1.000 америчких војника који су изводили операције против побуњеника под заставом Операције Трајна слобода. Британска специјална ваздушна служба и америчке морнаричке фоке су такође понекад биле присутне, пише Дам.
Налаз да је Омар живео тако близу војних база, према Дамовим речима, потврдили су талибани и авганистански званичници. То указује на запањујући неуспех америчких обавештајних служби и додатно доводи у сумњу америчке тврдње о рату у Авганистану.
Његова смрт
Позивајући се на информације прикупљене од Џабара Омарија, Дам пише да се мула Омар разболео почетком 2013. године, почео да кашље и повраћа и рекао Омарију да се неће опоравити. Омари је наводно направио шурва супу, једно од његових омиљених јела, али више није могао да једе. Дам пише да је Омари инсистирао да добије доктора, а Устаз је понудио да одвезе Омара у болнице у Пакистану, али је Мула Омар то одбио. Умро је 23. априла 2013. Авганистанска влада је 29. јула 2015. објавила да је Омар умро 2013. године.
Колико је био активан?
Омар је привукао глобалну пажњу рушењем статуа Бамијанске Буде у својој земљи 2001. године, а затим и одбијањем да преда Осаму бин Ладена након напада 11. септембра. Након његовог нестанка, САД су дале награду од 10 милиона долара за његову главу, а разне талибанске фракције су наставиле да се боре у његово име. Извори цитирани у Дамовој књизи, међутим, сугеришу да је он одавно престао да буде укључен у талибанске операције.
Дам описује састанак 2001. када је Омар пренео власт на мулу Обаидулаха. Омар је потписао писмо у којем се наводи да ће Обаидулах предводити покрет и да се мора придржавати онога што он одлучи. Тиме се практично ослобађао одлука његових мушкараца, пише она.
Џабар Омари је рекао Даму да се Мула Омар придржавао преноса власти. Она цитира Омарија како је рекао: Мислим да је Мула Омар мислио: 'Сада могу препустити већину посла њима.' Иако је Омар наставио да комуницира са талибанским руководством Квете, готово да се није мешао у оперативно управљање талибанима, цитира Дам Омарија. Она, међутим, додаје да је то тешко проверити јер већина лидера Квете више није међу живима.
Подели Са Пријатељима:
