Пројектил пресретач тестиран 7 пута, ДРДО-ов Рајиникантх тренутак је још далеко

Систем би био у стању да се носи са надолазећим балистичким пројектилима домета до 2.000 км.

Систем одбране од балистичких ракета заснован је на ракети пресретачу која обара непријатељски пројектил у ваздуху. Потребни су му земаљски радари, системи командовања и контроле и везе за пренос података. Индијски БМД још нема геостационарне сателите.

Предложени систем одбране од балистичких ракета требало би да одува непријатељске н-ракете с неба док лете према Делхију. Али прошломесечни тест није успео, а многа питања остају без одговора.

Без обзира на обећања ДРДО-а и седам тестова, план за постављање одбрамбеног нуклеарног ракетног штита изнад Делхија остаје у току.

Неуспешан тест ракете пресретача прошлог месеца вратио је пажњу на предложени систем одбране од балистичких ракета (БМД). Замислите Рајиниканта који испаљује метак да уништи метак који је зликовац испалио у ваздуху. То је оно што ради БМД систем: он обезбеђује граду заштитни штит где долазећу непријатељску балистичку ракету обарају ракете пресретачи.

[повезан-пост]

Поред пресретача, БМД се састоји од радара — сателитских, земаљских и морских — за откривање и праћење ракете и њене бојеве главе, везе за пренос података за пренос информација и система командовања и контроле.

ДРДО је први пут говорио о БМД систему у децембру 2007. Сви градивни блокови за фазу 1 двослојног, потпуно интегрисаног система требало је да буду постављени до 2010. У марту 2010, др В К Сарасват из ДРДО обећао је почетно постављање система до 2013. године.

ДРДО је 7. маја 2012. године објавио да је развио одбрамбени штит од ракета који би могао бити постављен у кратком року на две одабране локације у земљи, вероватно Делхи и Мумбаи. Систем би био у стању да се носи са надолазећим балистичким пројектилима домета до 2.000 км. ДРДО је такође рекао да су реализовани радари за праћење дугог домета, системи за пренос података у реалном времену и системи контроле мисије потребни за перационализацију БМД.

Чињеница је да систем БМД тренутно није ни близу пуштања у рад. Прошломесечни неуспешни тест на полигону Чандипур био је седми пут да је ракета пресретача БМД тестирана. То је био његов други неуспели тест, иако први неуспех није био пресретач, већ због неисправне мета ракете.

Стручњак за нове и свемирске технологије са седиштем у Вашингтону, др Бхарат Гопаласвами, рекао је: Технологије пресретача су интензивне за тестирање и никада нису поуздане. Морамо да сачекамо док ДРДО не објави податке за ове тестове – за које сумњам да никада неће – али за сада бих ово контекстуализовао као део рутинске фазе тестирања.

Рекао је високи званичник ДРДО ову веб страницу да су се надали да ће спровести још један тест у року од неколико месеци. То је део процеса развоја. Ово је био први пут да смо лансирали пројектил пресретач из канистера. Циљ је такође био тежи од симулираних пројектила Притхви који су раније коришћени, рекао је званичник ДРДО.

Према Гопаласвамију, ово је нешто што се може очекивати од хит-то-килл технологија. Др Сарасват (бивши шеф ДРДО) прогласио је капацитете ракетне одбране оперативним, али неуспех у таквим тестовима открива рањивост у систему, рекао је он.

МИЉА ДА ИДЕ
Према речима ваздухопловног маршала (ретд) М Матхесварана, развојна проба ДРДО-а неће резултирати оперативним системом тако брзо. Можемо очекивати само да ћемо на крају текућих тестова добити демонстратор технологије. Чак је и САД требало три деценије да произведу систем БМД. Потпуно зрео БМД систем је удаљен најмање деценију. Политичко руководство мора бити свјесно ове реалности.

Систем БМД је политичком руководству Индије предложио др АПЈ Абдул Калам средином 1990-их, рекао је бивши секретар кабинета за Индиан Екпресс. То је изазвано куповином ракета М-11 од Пакистана од Кине. Предлог је био да се обезбеди покриће за Делхи, Мумбаи и још два стратешки важна места. Верује се да је ДРДО започео рад на програму 1999. године.

Оружане снаге су доведене у круг тек деценију касније, рекао је за Индијан Експрес виши официр индијског ваздухопловства. БМД систем не може да се ради изоловано; мора бити умрежен са постојећим ИАФ сензорима за бољу свест о ситуацији како би се избегла пријатељска ватра, или обарање сопствених авиона или пројектила. ИАФ већ има потпуно интегрисан систем противваздушне одбране, а сложености распоређивања ће морати да буду решене како и када БМД буде стављен у рад.

Ни сада нема директног учешћа оружаних снага у његовом развоју. ИАФ, који је крајњи корисник, мора бити блиско укључен, рекао је Матхесваран.

ДА ЛИ НАМ ТРЕБА?
Многи стручњаци тврде да БМД може да преузме само ограничен број долазећих пројектила и да ће позвати непријатељске салве за засићење. Западни активисти за непролиферацију рекли су да ће индијска БМД подстаћи Пакистан да прошири свој нуклеарни арсенал за испаљивање више пројектила. Бхарат Карнад из Центра за политичка истраживања рекао је да је БМД био систем који је погодио и промашио чија је поузданост доведена у питање у разним америчким студијама.

Прошле године, Канцеларија за општу одговорност САД довела је у питање поузданост и ефикасност Пентагоновог програма одбране средњег курса (ГМД), система сличног индијском БМД. Пентагон је прихватио да ГМД систем пружа ограничену способност против једноставне претње. У прошлогодишњем извештају сенатора Тома Кобурна стопа успеха ГМД система је процењена на 30 одсто. ДРДО је, с друге стране, обећао 99,8 посто поузданости за свој БМД систем.

За разлику од ГМД, БМД нема радаре за рано упозоравање или сателитско праћење непријатељске ракете. Могућност одложеног откривања смањује време доступно за пресретање, рецимо, пакистанског пројектила на око пет минута. Такође, систем БМД може да пресреће само ракете лансиране са удаљености од 900-1.000 км; кинеска балистичка ракета Донг Фенг-21 домета 1.700-2.000 км не може да се пресретне.

БМД је скуп. Процене Баллпарк-а за одбрану једног индијског града варирају од 1 лакх круна Рс до 2,5 милиона круна. На вишем нивоу, то је више од годишњег буџета за одбрану Индије. Процењује се да је амерички континентални систем до сада коштао више од 100 милијарди долара, а ГМД систем 41 милијарду долара.

Систем који не функционише, кошта много и не може да се носи са вишеструким нападима, створиће лажни осећај сигурности и погоршати наше проблеме. Сва ова прича о могућности распоређивања БМД-а је преурањена. Оно што нам је у најбољем случају потребно је демонстратор технологије, рекао је Карнад.

Немамо стручну комисију као што је амерички ЈАСОН за валидацију пројеката као што је БМД. Индија има оскудне ресурсе. Како би их разумно користио, технички комитет на високом нивоу треба да потврди све стратешке пројекте које предлаже ДРДО или оружане снаге, рекао је он.

У сваком случају, индијски пиштољ „Рајиникантх“ још не може да пуца. Као што Американци воле да кажу, прави проблем са одбраном од балистичких пројектила је то што је то ракетна наука.

Подели Са Пријатељима: