Објашњено: Зашто САД немају добре резултате у земљама из којих су интервенисале и из којих су се повукле

Америчка окупација стране земље и хаос који оставља иза себе једва да су нови. Само у протекле две деценије било је много таквих интервенција, од којих су најзначајније ратови у Ираку и Авганистану.

Талибански борци патролирају у насељу Вазир Акбар Кан у граду Кабулу, Авганистан, среда, 18. август 2021. (АП Фото: Рахмат Гул)

Завршићемо најдужи рат у Америци после 20 дугих година крвопролића, председниче САД Џо Бајден је рекао бавећи се кризом која се одвија у Авганистану.

Можда најдужи рат, али америчка окупација стране земље и хаос који оставља за собом тешко да су нови. Само у протекле две деценије било је много таквих интервенција, од којих су најзначајније ратови у Ираку и Авганистану. Подстакнути терористичким нападима 11. септембра на Куле близнакиње у Њујорку, оба је покренуо тадашњи амерички председник Џорџ В. Буш, наводно да уништи Ал-Каиду и сродне терористичке организације. Стратешке локације региона и њихове огромне резерве нафте такође су наведени као периферни разлози за ратове.

Занимљиво је да су само између 2018. и 2020. САД предузеле 12 „борбених или потенцијалних борби путем сурогата“ широм света, према раду који су објавили истраживачи за Цостс оф Вар Пројецт на Институту Вотсон Универзитета Браун. Многе од ових акција су биле у Африци и западној Азији.

Председник Џо Бајден излази из Источне собе након говора о Авганистану у Белој кући, у понедељак, 16. августа 2021, у Вашингтону. (АП Пхото: Еван Вуцци)

САД у Ираку

САД су извршиле инвазију на Ирак након напада 11. септембра, тврдећи да ирачки диктатор Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење (ВМД). Иако је Хусеин користио биолошко и хемијско оружје током Заливског рата, пристао је да га се безусловно одрекне након прекида ватре 1991. Њихово уништавање надгледале су Уједињене нације након рата.

Међутим, САД и Велика Британија, под Џорџом В. Бушом и Тонијем Блером, респективно, тврдиле су да имају обавештајне податке да је Хусеин складиштио опасне количине оружја за масовно уништење. Савет безбедности УН је, међутим, остао неуверен у ове доказе, а меморандум који су поднеле Француска, Русија и Немачка каже да иако сумње постоје, нису дати докази да Ирак још увек поседује оружје за масовно уништење или способности у овој области.

Годинама касније, генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан рекао је да је рат против Ирака незаконит и да је прекршио Повељу УН. Независне истраге о горе наведеним обавештајним подацима од стране влада САД и Уједињеног Краљевства сматрале су да је рат непотребан. Републикански сенатор Џон Мекејн, један од најистакнутијих заговорника рата у Ираку у то време, назвао је то озбиљном грешком у својим мемоарима из 2018. Немирни талас .

Без обзира на то, Бушова администрација је извршила инвазију на Ирак 19. марта 2003, предводећи коалицију трупа из Уједињеног Краљевства, Аустралије и Пољске. Снаге су збациле владајућу Баас владу, на њено место поставиле изабрану владу коју подржава Запад, и распустиле ирачку војску, што је довело до вакуума моћи и коначне дестабилизације земље. Ови високо обучени војни чланови су касније удружили снаге да формирају Ал Каиду Ирака која је касније постала део Исламске државе Ирака, која се на крају претворила у Исламску државу Ирака и Сирије (ИСИС).

Чак и након повлачења америчких снага у децембру 2011. године, Ирак је доживео политичку нестабилност, секташке сукобе и побуну, што је резултирало грађанским ратом 2014. То је довело до друге интервенције САД. Криза је у току.

САД у Либији

Бомбардовање у Либији које подржавају САД, а које је довело до колапса 42-годишње владе, не може се сасвим назвати инвазијом јер није укључивало стране трупе на терену. Војна интервенција мултинационалне коалиције под НАТО-ом изведена је авионима и пројектилима и трајала је више од седам месеци.

Кампања бомбардовања почела је у марту 2011. након што је Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом се одобравају строге санкције либијском диктатору Моамеру Гадафију и успостављање зоне забране летова изнад ваздушног простора земље. Окидач? Од почетка 2011, Гадафијеве снаге безбедности су се насилно сукобиле са антивладиним демонстрантима у различитим деловима Либије. Про-Гадафијеве снаге су запретиле да ће покренути насиље над побуњеничким групама у Бенгазију, другом граду по броју становника у Либији.

Да би успоставили зону забране летова, амерички и британски бродови су 19. марта кишили прецизне ракете како би срушили либијски систем противваздушне одбране. Након тога, коалиција предвођена НАТО-ом, уз значајну подршку Француске и Канаде, спровела је зону забране летова, поморску блокаду и ембарго на оружје против режима све до Гадафијеве егзекуције у октобру 2011. Након пада владе, ситуација на терену се погоршала , а тензије између различитих етничких и верских група у Либији су избиле у први план. Од тада, Либија је доживела други грађански рат и пораст исламистичке побуне.

САД у Сирији

После грађанског рата у Сирији 2011, САД су пружале подземну подршку одабраним побуњеничким групама које се боре против аутократског режима сиријског председника Башара ел Асада.

2014. године, међународна коалиција предвођена САД започела је бруталне ваздушне нападе против милитаната Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИЛ) у земљи. Под Обамином командом, САД су извеле десетине хиљада удара беспилотних летелица, чак и у цивилним насељима — само у 2016. САД су бациле 12.192 бомбе у Сирију, према процени Савета за спољне послове.

САД су се, међутим, уздржале од војне акције против ал-Асадове владе до априла 2017. То се променило нападом хемијским оружјем у области Кхан Шејхун на северозападу Сирије у којем је убијено и повређено стотине цивила. САД су за напад окривиле Асадов режим који подржава Русија. Позивајући се на то, Трампова администрација је 17. априла покренула ракетни напад на сиријску ваздушну базу коју контролише влада ал-Асада.

Статус кво је постојао све до децембра 2018, када је Трамп, против савета својих саветника, изјавио да су америчке трупе ускоро би био повучен из Сирије . Саопштење је наишло на талас оставки највиших званичника и саветника одбране, укључујући његовог министра одбране Џима Матиса. За сада, временски оквир и обим повлачења америчких трупа остају течни. У међувремену, Бајденова администрација наставља ваздушне нападе против група милиција у Сирији до данас.

САД у Авганистану

САД имају дугу историју са Авганистаном. 2001. године, након напада 11. септембра које је оркестрирала Ал Каида, америчке снаге су извршиле инвазију на Авганистан да би се бориле против терористичке групе и њених домаћина Талибана. Уз подршку владе Велике Британије и њених војних снага, САД су срушиле талибански режим и успоставиле владу коју подржава Запад, коју води председник Хамид Карзаи. Међутим, талибани су се прегруписали и побуна је пустила корене, што је навело Обаму, који је изабран на функцију под обећањем да ће окончати авганистанску окупацију, да убаци више од 30.000 америчких војника у борбу 2009. године.

Први озбиљан покушај повлачења страних трупа из земље догодио се под председником Трампом, који је потписао споразум са талибанима у Дохи 2020. године, обећавајући условно повлачење трупа из Авганистана до 1. маја 2021. Џо Бајден, који је ступио на дужност три месеца пре овог рока, померио га је до 31. августа и започео фазно повлачење, које је кулминирало помахнитале сцене који су се одвијали у Кабулу од недеље. Талибани су се сада вратили да формирају владу скоро две деценије након што су их САД збациле са власти.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Подели Са Пријатељима: