Објашњено: Шта је прошло кроз главу бригадног генерала Дајер кобног дана масакра у Јаллианвала Багх?

Индијан Експрес објашњава догађаје тог судбоносног дана како је изнето у извештају Хантерове комисије из 1920. године, у коме је изнето Дајерово мишљење иза наређивања убијања беспомоћних људи.

Преуређени споменик требало је да буде свечано отворен 13. априла ове године, поводом обележавања 102 године од масакра у коме је живот изгубило 379 људи. (Експресна фотографија)

Премијер Нарендра Моди ће у суботу путем видео конференције инаугурисати новореновирани комплекс и музеј Јаллианвала Багх у Амритсару. Комплекс је спомен-обележје посвећено онима који су убијени 13. априла 1919. године по наређењу бригадног генерала Реџиналда Дајера. ову веб страницу објашњава догађаје тог судбоносног дана како је изнето у извештају Хантерове комисије из 1920. године, у којем је откривен Дајеров начин размишљања који стоји иза наређивања убијања беспомоћних људи.

Шта је формирана Истражна комисија након инцидента у Јаллианвала Багх-у?

Било је то 14. октобра 1919. године, пуних шест месеци након масакра у Јаллианвала Багху, влада Индије, уз одобрење државног секретара за Индију Едвина Монтагуа, основала је комисију за истрагу не само инцидента Јаллианвала Багх у Амритсару, већ и такође и немири који су се десили у Бомбају, Делхију и Пенџабу. Сходно томе, основан је Анкетни одбор за поремећаје са лордом Вилијамом Хантером, бившим генералним адвокатом Шкотске као председником са седам чланова. Међу њима су били судија ГЦ Ранкин, судија Вишег суда у Калкути, ВФ Рице, ИЦС, додатни секретар Владе Индије, Министарство унутрашњих послова, генерал-мајор Сир Георге Барров, командујући дивизијом Песхавар, Пандит Јагат Нараиан, члан Законодавног већа заменика гувернера Уједињених провинција, Томаса Смита, члана законодавног већа заменика гувернера Уједињених провинција, сер Чиманлала Харилала Сеталвада, адвоката Вишег суда Бомбаја и Сахибзаде султана Ахмада Кана, адвоката, Члан жалбеног одбора, држава Гвалиор.

Комитет је одржао свој први састанак у Делхију 29. октобра 1919. и саслушао исказе сведока осам дана у Делхију, 29 дана у Лахореу, шест дана у Ахмедабаду и три дана у Бомбају.

Извештај је представљен 8. марта 1920. године и био је у форми извештаја већине и извештаја мањине. Већински извештај потписали су председник комитета и четири члана, Јустице Ранкин, генерал-мајор Бароу, ВФ Рице и Тхомас Смитх. Извештај о мањини потписали су Сир Ц. Х. Сеталвад, Пандит Јагат Нараиан и Сахибзада Султан Ахмад Кхан.

Шта је већински извештај рекао о пуцању Јаллианвала Багха?

Већински извештај се бавио инцидентима који су се догодили у Амритсару пре 13. априла 1919. године, укључујући насиље на неколико места у граду и полицијску паљбу у којој је погинуло најмање десет људи. У град су позвана војна појачања, укључујући трупе из Бригаде генерала Дајера у Јаландхару и индијске и британске трупе из Лахореа. Ујутро 13. априла, Дајер је издао проглас којим се забрањује окупљање четири или више мушкараца на једном месту.

У извештају се наводи да је Дајер ушао у Џалијанвала Баг са 25 Горкха војника и 25 Белуџија наоружаних пушкама, 40 Горкха наоружаних само Кхукријима и два оклопна аутомобила. Тамо се тада окупило око 10 до 12.000 људи.

Када је стигао у Јаллианвала Багх, ушао је са својим снагама кроз уски улаз који није био довољно широк да прође аутомобилима, наводи се у извештају. Додаје се да је Диер чим је ушао у Багх стационирао 25 војника на једној страни узвишења на улазу и 25 војника на другој страни.

Без упозорења маси да се разиђе, што је сматрао непотребним јер су прекршиле његову прокламацију, наредио је својим трупама да пуцају и ватра је настављена око десет минута, наводи се у извештају. Уочено је да нико у гомили није носио ватрено оружје, иако су неки можда носили палице.

У свих 1.650 метака су испалили војници. Гађање је било индивидуално, а не рафално (групно). У извјештају се наводи да се у почетку мислило да је убијено 200 људи, али је каснија истрага довела до броја убијених на 379. Од њих 87 су били странци или они који су дошли из сусједних села Амритсар. Није наведена цифра за рањене, а сматрало се да је можда било три пута више мртвих.

Меморијал је затворен за јавност од фебруара 2019. године због реновирања. (Твиттер/@БЈП4Индиа)

Које је изјаве дао генерал Дајер пред комитетом?

Мањински извештај комитета изнео је доказе које је дао Дајер веома детаљно. Он је сведочио да је већ био одлучио да нареди пуцање када је стигао до Бага.

Одлучио сам се. Само сам се питао да ли да то урадим или не… Ситуација је била веома, веома озбиљна. Одлучио сам да ћу све мушкарце убити ако желе да наставе састанак, рекао је.

Дајер је сведочио да је с времена на време прилагођавао поље за гађање трупа и упућивао их да пуцају тамо где је гужва била највећа. Он је такође рекао да би, да је улаз у Јаллианвала Багх дозволио улазак оклопних аутомобила, наредио да се пуца из митраљеза. Дошли су да се боре ако су ми пркосили и ја сам хтела да им дам лекцију....Хтео сам да их казним. Моја идеја са војне тачке гледишта била је да оставим широк утисак, рекао је Дајер.

На питање да ли је гомила могла да се растера без пуцања, Дајер је рекао: Да, мислим да је сасвим могуће да сам могао да их растерам можда чак и без пуцања….Могао сам да их растерам неко време, а онда би се сви вратили и смејали ја, и сматрао сам да ћу се правити будалом.

Споменик је први отворио тадашњи председник др Рајендра Прасад 13. априла 1961. (Твиттер/@БЈП4Индиа)

Како је британска влада примила извештај?

Иако се углавном сложио да је бригадни генерал Дајер употребио несразмерну силу у Јаллианвала Багху, тадашњи државни секретар за Индију, Едвин Монтагу, сматрао је да је генерал Дајер показао поштење намере и непоколебљиво придржавање своје концепције своје дужности не може се за тренутак довести у питање. Тадашњи поткраљ, лорд Чемлсфорд, и његов савет назвали су поступке генерала Дајера као „бона фиде“ и „диктиране строгим осећајем дужности“.

У околностима са којима се суочио генерал Дајер, официр мора да делује поштено и енергично, али са онолико хуманости колико то случај дозвољава, приметио је Челмсфордов савет иако је признао да је Дајер посустао. Као последица тога, главнокомандујући војске наложио је бригадном генералу Дајеру да поднесе оставку на место команданта бригаде и обавестио га да више неће добити запослење у Индији.

Подели Са Пријатељима: