Објашњено: САД се спремају да признају геноцид над Јерменима. Зашто је важно

Амерички председник Џо Бајден спрема се да званично призна геноцид над Јерменима, систематско убијање и депортацију стотина хиљада Јермена од стране Отоманског царства које се догодило пре више од једног века. Зашто је ово битно?

амерички председник Џо Бајден. (АП фотографија/фајл)

Председник САД Џо Бајден се спрема да званично признају геноцид над Јерменима, систематско убијање и депортацију стотина хиљада Јермена од стране Отоманског царства које се догодило пре више од једног века, рекли су званичници америчке владе Тхе Нев Иорк Тимес и Валл Стреет Јоурнал. Према извештају Асошијетед преса, законодавци и јерменско-амерички активисти лобирали су код Бајдена да то објави на дан сећања на геноцид над Јерменима или пре њега, који ће бити обележен 24. априла.

Тај потез би могао да погорша односе САД са Турском, а владини званичници су за АП рекли да постоји могућност да се Бајден само предомисли у наредна два дана.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Шта се догодило током геноцида над Јерменима?

Док се Турска не слаже, консензус међу историчарима је да је током Јерменски геноцид , између 1915. и 1922. године, у Првом светском рату, хиљаде Јермена је страдало од убистава, глади и болести, када су их Турци Османлије депортовали из источне Анадолије. Тешко је проценити укупан број Јермена који су страдали током геноцида, али јерменска дијаспора каже да је страдало око 1,5 милиона.

Турска одбацује тај број и тврди да је можда страдало око 300.000 Јермена. Међународна асоцијација научника за геноцид процењује да је можда умрло више од милион Јермена.

Зашто је признање значајно?

Истраживачи кажу да би признање америчке владе имало мали правни утицај на Турску, осим што би постало разлог за срамоту за ту земљу и можда дало подстицај другим земљама да такође признају геноцид.

Неки истраживачи су тврдили и правили поређења између холокауста и геноцида над Јерменима и ово признање или шире признање у међународној заједници може бити непожељно и непријатно за Турску.

Земље, укључујући Индију, које нису формално признале геноцид над Јерменима, заузеле су овај став првенствено у интересу својих ширих спољнополитичких одлука и због својих геополитичких интереса у региону. Према Јерменском националном институту, америчкој непрофитној организацији, 30 земаља званично признаје геноцид над Јерменима.

Шта ово указује на став Џоа Бајдена?

Потез САД указује на то да је Бела кућа одлучила да се фокусира на једно од предизборних обећања Џоа Бајдена за 2020, које је званично признавање геноцида над Јерменима.

У писму Јерменском националном комитету Америке 2019. године, током кампање за изборе у САД, Бајден је изјавио: Сједињене Државе морају поново да потврде, једном за свагда, нашу евиденцију о геноциду над Јерменима... Ако не признамо у потпуности, обележимо , и учимо нашу дјецу о геноциду, ријечи 'никад више' губе смисао. Чињенице морају бити једнако јасне и моћне за будуће генерације као и за оне чија су сећања спаљена трагедијом. Пропуст да се сети или не призна чињеница геноцида само утире пут будућим масовним злочинима.

У то време, Бајден је у свом писму изричито изоставио помињање Турске или Отоманског царства. Неки критичари су истакли да, иако је Бајден као сенатор изразио подршку признавању геноцида над Јерменима као сенатор, као потпредседник у Обаминој администрацији, он се није противио Обамином одбијању да призна геноцид или употреби термина 'Медс Иегхерн', што значи 'Велики злочин' за геноцид над Јерменима. Било је и критика да Бајден није посебно дао временски оквир који би објаснио спровођење његових планова.

Овде се игра више: није као да је Бајденов предлог био изненађење за посматраче. И Турска је очекивала такав развој догађаја након што је Бајден дао обећања у току кампање, а затим се удвостручио тако што је људска права учинио дијелом своје спољне политике након што је постао предсједник.

Постоје неке индиције да многи у јерменској дијаспори нису заборавили Обамин неуспех да испуни своје предизборно обећање из 2008. да ће признати геноцид над Јерменима и да се надају да Бајден неће кренути стопама бившег председника.

Интерно, унутар Обамине администрације, дошло је до разочарања када није успео да призна геноцид, а Саманта Пауер, која је била амбасадорка Уједињених нација за време Обаме и заменик саветника за националну безбедност Бен Роудс, јавно су изразили своје незадовољство председниковом одлуком.

У то време, посматрачи су спекулисали да је Обамин неуспех да испуни своје предизборно обећање укорењен у забринутости око заоштравања односа САД са Турском, чију је сарадњу захтевао у вези са војним и дипломатским интересима Вашингтона на Блиском истоку, посебно у Авганистан, Иран и Сирија.

Како је Турска одговорила?

У интервјуу раније ове недеље, турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу рекао је турској радиодифузној мрежи Хабертурк да би такви потези само вратили ионако затегнуте односе између Вашингтона и Анкаре, који су обоје савезници Северноатлантског савеза.

Изјаве које немају законску обавезу неће имати користи, али ће штетити везама, рекао је Чавушоглу у интервјуу за Хабертурк. Ако Сједињене Државе желе да погоршају везе, одлука је њихова.

Господин. @ПОТУС – Поносан сам на наше старо пријатељство и делим вашу критику одређених турских политика, али вас позивам да сматрате да ће признање такозваног геноцида над Јерменима провоцирати турску нацију у целини; не само њена влада. И то ће повредити амерички интерес пиц.твиттер.цом/НбБфгХв4ИЛ

— Амбасадор Намик Тан (@НамикТан) 23. априла 2021. године

Док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган делио релативно пријатељске односе са бившим председником САД Доналдом Трампом, везе између САД и Турске биле су затегнуте због низа питања која укључују куповину руског руског С-400 систем одбране, спољнополитичке разлике у вези са Сиријом, људска права и друга правна питања која се укрштају. Иако је Турску америчка влада под Трамповом администрацијом санкционисала због куповине руских одбрамбених система, бивши амерички председник није довео у питање Ердоганову евиденцију људских права, што је помогло у смањењу сукоба између два лидера.

У знак одмазде за признање геноцида над Јерменима, извештај Њујорк тајмса сугерише да би Турска могла да покуша да заустави или одложи конкретне политике које би погоршале Бајденову администрацију, посебно у Сирији, где је слаб прекид ватре са Русијом Турске омогућио ионако сужавање хуманитарног приступ, и у Црном мору, до којег амерички ратни бродови морају прво да прођу кроз Босфор и Дарданеле у мисијама подршке Украјини.

Тачније, према извештају Њујорк тајмса, Турска би такође могла да успори операције које нису чланице НАТО-а у ваздушној бази Инџирлик, која се налази у Адани, коју америчке снаге користе као базу и станицу за опрему у региону. Извештај указује да би Турска могла да се укључи у провокацију која би резултирала новим санкцијама против земље или поновним увођењем оних које су суспендоване. На пример, Турска би могла да покрене војну акцију против курдских бораца у савезу са америчким снагама на североистоку Сирије.

Такође, више од три месеца од свог председничког мандата, Бајден тек треба да разговара са Ердоганом. Посматрачи кажу да није јасно када ће се односи двојице лидера побољшати. Прошле године током кампање за америчке изборе 2020, у интервјуу за Њујорк тајмс, Бајден је назвао Ердогана аутократом, што је изазвало критике Турске.

Шта ће се вероватно догодити?

Иако би признање геноцида над Јерменима од стране САД било симболично, то би много значило за јерменску дијаспору. Али можда је мало тога што Турска заиста може учинити у одмазди, а да не угрози своје интересе.

У интервјуу за Асошијетед прес, Гонул Тол, директор турског програма на Блискоисточном институту у Вашингтону, указао је на то како се Ердоганов утицај смањио. Турска економија је такође патила и комбинација ових фактора могла би довести до пригушеног одговора Ердогана. Она је такође указала на Бајденов неуспех да заиста спроведе планове.

Бајден је био гласан о кршењу људских права у земљама широм света, укључујући Турску, али то није отишло далеко даље од његове реторике, рекао је Тол за АП. Ово му је прилика да се заузме за људска права са нижим улозима.

Подели Са Пријатељима: