Објашњено: Како Кина тражи већу контролу над Хонг Конгом
Нови закон, који се описује као најшири корак у сузбијању неслагања до сада, настоји да забрани издају, сецесију, побуну и субверзију, а могао би бити усвојен без консултација са законодавним телом Хонг Конга.
Делегати аплаудирају док кинески председник Си Ђинпинг стиже на уводну седницу кинеског Националног народног конгреса (НПЦ) у Велику салу народа у Пекингу, у петак, 22. маја 2020. (Ли Ксуерен/Синхуа преко АП) Кина је почела да се залаже за побољшање Основног закона — мини-устав који дефинише везе између Хонг Конга и Пекинга — сигнализирајући фундаменталну промену у начину управљања високо аутономним градом-држава.
Залагаћемо се за дугорочну стабилност једне земље, два система... и наставити да подржавамо унапређење примене система и механизама устава и основног закона, рекао је ове недеље четврторангирани лидер владајуће Комунистичке партије Ванг Јанг. Ове изјаве су уследиле дан пре отварања кинеског парламента, где се расправља о контроверзном закону о националној безбедности Хонг Конга. Нови закон, који се описује као најшири корак у сузбијању неслагања до сада, настоји да забрани издају, сецесију, побуну и субверзију, а могао би бити усвојен без консултација са законодавним телом Хонг Конга.
„Основни закон“ Хонгконга
Бивша британска колонија, Хонг Конг, предат је континенталној Кини 1997. године, постајући један од њених специјалних административних региона. Њиме се управља мини-уставом под називом Основни закон — који афирмише принцип једне земље, два система. Уставни документ је производ Заједничке кинеско-британске декларације из 1984. године – према којој је Кина обећала да ће поштовати либералну политику Хонгконга, систем управљања, независно правосуђе и индивидуалне слободе у периоду од 50 година од 1997.
Од примопредаје, становници Хонг Конга су изнова излазили на улице да заштите своје слободе у складу са основним законом, а први велики продемократски протест одржан је 2003. године. 2014. године, преко милион становника града учествовало је у „Кишобранској револуцији“. “ у знак протеста против кинеског порицања демократских реформи.
Утицај протеста 2019
Највећи протести од примопредаје 1997. одржани су прошле године, када је месецима десетине хиљада становника Хонг Конжа агитовало против предложени закон о екстрадицији , и наставио са продемократским маршевима чак и након што је закон повучен. Протести великих размера виђени су као увреда од стране континенталне Кине, која је под председником Си Ђинпингом последњих година све више усвајала тврђи приступ спољној политици и питањима унутрашње безбедности.
Верује се да су немири у Хонгконгу оставили трага и на Тајвану, што је још једно болно питање за Пекинг који ову острвску државу сматра својом. На овогодишњим председничким изборима, тајвански бирачи довели су на власт Демократску прогресивну партију, која се отворено противи придруживању Кини.
Извршна директорка Хонг Конга Кери Лам и други званичници присуствују конференцији за новинаре у Хонг Конгу након повратка са састанка кинеског Националног народног конгреса (НПЦ) у Пекингу, у петак, 22. маја 2020. Продемократски посланици Хонг Конга оштро су критиковали потез Кине да предузме због дуготрајних напора за доношење закона о националној безбедности на полуаутономној територији. (АП Пхото: Кин Цхеунг) Предложени закон о националној безбедности
Према члану 23. Основног закона, Хонг Конг мора да донесе закон о националној безбедности како би забранио сваки чин издаје, сецесије, побуне, субверзије против Централне народне владе или крађе државних тајни, како би се страним политичким организацијама или органима забранило да врше политичке активности у Региону, као и да забрани политичким организацијама или органима Региона да успостављају везе са страним политичким организацијама или органима.
Када је влада Хонг Конга први пут покушала да донесе закон 2003. године, ово питање је постало тачка окупљања за протесте широм града који су се десили те године. Од тада, влада се клонила поновног увођења закона.
Према а Јужна Кина Морнинг Пост Извештај, Пекинг би сада могао да учини да се закон примени на Хонг Конг другим путем — убацивањем закона у Анекс ИИИ Основног закона.
Према члану 18, национални закони се могу применити у Хонг Конгу ако су стављени у Анекс ИИИ, и морају бити ограничени на оне који се односе на одбрану и спољне послове, као и на друга питања ван граница аутономије Региона. Једном наведени у Анексу ИИИ, национални закони се могу спроводити у граду путем проглашења – што значи да се аутоматски стављају на снагу – или локалним законодавством у Посебном административном региону.
Екпресс Екплаинедје сада укљученоТелеграм. Кликните овде да се придружите нашем каналу (@иеекплаинед) и будите у току са најновијим
Очекује се да ће до краја маја кинески парламент гласати о резолуцији која ће отворити место за нови закон, који би могао да буде проглашен у Хонг Конгу до краја јуна, наводи се у извештају.
Шта би се могло догодити ако такав закон ступи на снагу?
Према СЦМП Према извештају, нови закон би забранио побуњеничке активности које циљају на владавину континенталне Кине, као и казнио спољно мешање у послове Хонг Конга. Многи очекују оживљавање протеста који су потресли град прошле године.
Велики ударац слободама Хонг Конга, закон би могао ефикасно довести град под пуну контролу континенталне Кине, кажу стручњаци. Овај потез би такође могао поткопати позицију Хонг Конга као источноазијског трговинског чворишта и изазвати глобално неодобравање за Пекинг, који је већ оптужен да крије кључне информације у вези са пандемијом коронавируса.
Подели Са Пријатељима:
