Објашњено: Како повлачење америчких трупа до 11. септембра затвара њено поглавље у Авганистану

Најдужи сукоб у историји САД, рат у Авганистану, довео је до смрти скоро 2.400 америчких војника и коштао земљу око 2 билиона долара.

Председник Бајден је наредио 100 одсто уклањање америчких трупа из Авганистана, чиме је окончан најдужи рат у земљи. (АП Пхото/Рахмат Гул, Филе)

Амерички председник Џо Бајден ће то да саопшти одлазак америчких трупа из Авганистана до 11. септембра ове године, што се поклапа са 20. годишњицом напада на америчко тло 2001. године, наводи се у више извештаја.

Најдужи сукоб у историји САД, рат у Авганистану, довео је до смрти скоро 2.400 америчких војника и коштао земљу око 2 билиона долара. Бивши председник Доналд Трамп, који је изгубио реизбор од Бајдена у новембру прошле године, одредио је рок за повлачење САД 1. маја ове године – датум који ће САД пропустити за неколико месеци.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Одлука, о којој је први објавио Тхе Васхингтон Пост, поделила је америчке стручњаке, при чему присталице инсистирају на томе да САД треба да превазиђу свој дводеценијски дводеценијски дводеценијски рат, а противници изражавају бојазан да би одлазак Америке могао да доведе Авганистан да склизне у крвави грађански рат.

Шта је Бајденова администрација одлучила да уради?

Након што је месецима размишљао од победе на изборима, Бајден је одлучио да америчке трупе не би требало да остану у Авганистану дуго након истека рока 1. маја о којем је Трампова администрација преговарала са талибанима.

Очекује се да ће повлачење трупа почети пре 1. маја, а завршиће се пре симболичног датума 11. септембра, који је наводно апсолутни рок. Високи званичник Бајденове администрације је током брифинга новинарима рекао да ће талибани бити суочени са снажним одговором ако нападну америчке трупе током фазе повлачења.

Према извештајима, амерички војни естаблишмент је инсистирао да свако повлачење из Авганистана треба да буде засновано на условима, што значи да би САД требало да буду у могућности да се поново ангажују ако међународно призната влада у Кабулу буде под претњом да изгуби контролу над земљом.

Каже се да је Бајден одбацио ту сугестију и да је одлучио да америчко војно присуство у земљи треба да се оконча без обзира на све, доводећи у дело своја дуготрајна уверења везана за америчко учешће у Авганистану.

У 2009. години, као потпредседник под Бараком Обамом, Бајден се оштро противио проширењу војног присуства САД у земљи, и тврдио је да би његов циљ требало да буде ограничен на мисије борбе против тероризма. Али упркос његовим аргументима, Вашингтон је наставио да повећава свој број војника са 36.000 у 2009. на скоро 1 лакх у 2010. Тек након убиства Осаме бин Ладена од стране СЕАЛ тима у пакистанском Аботабаду 2012, САД су почеле да се гасе. своје присуство у Авганистану.

Одлука о повлачењу заснована је на подацима које су прикупили амерички обавештајци, који сугеришу да Ал Каида или друге терористичке групе не представљају непосредну претњу за напад на Сједињене Државе из Авганистана, пише Њујорк тајмс.

Тренутно је у земљи остало око 2.500 америчких војника, што је део укупног присуства НАТО-а од 9.600.

Дакле, какав ће утицај САД остати у Авганистану?

Сада се очекује да ће Бајденова администрација преместити своје трупе у регион како би надгледала Авганистан и талибане, иако је нејасно како би то могла да уради без директног војног учешћа.

Нови датум повлачења, 11. септембар, изабран је да се подвуче зашто су америчке трупе уопште смештене у Авганистан.

САД, међутим, неће повући све своје трупе – неке ће остати да обезбеде дипломатску безбедност, што је стандардна пракса.

Извештај НИТ наводи да би се САД у будућности могле ослонити на тајне специјалне операције, извођаче Пентагона и обавештајне оперативце како би спречили велике претње од терористичких организација као што су Ал Каида или Исламска држава.

Шта то значи за владу Авганистана?

Влада председника Ашрафа Ганија несумњиво ће се суочити са тешким задатком. Већ током прошле године, талибани су покренули вишеструке нападе како би ставили више територије под своју контролу, а америчке обавештајне службе сугеришу да се од њих очекује даљи војни добитак.

Данас сам разговарао са секретаром @АБлинкен . Разговарали смо о мировном процесу који је у току, о предстојећим мировним преговорима у Турској, а разговарали смо и о предстојећем телефонском разговору са председником @ЈоеБиден .

— Ашраф Гани (@асхрафгхани) 13. априла 2021. године

Стручњаци кажу да је могућност да талибани постигну мировни споразум са авганистанском владом мала, јер талибани верују да могу војно тријумфовати.

Талибани су већ рекли да неће присуствовати новој рунди преговора за одлучивање о будућности Авганистана која је заказана у Турској касније овог месеца.

1/2 Док се све стране снаге потпуно не повуку из наше домовине, Исламски емират неће учествовати ни на једној конференцији која ће доносити одлуке о Авганистану.

— Др.М.Наеем (@ИеаОффице) 13. априла 2021. године

Какве су биле реакције на Бајденову одлуку?

Критичари ове одлуке страхују да би она могла да доведе до катастрофе за Авганистан, сугеришући да би могла да доведе до понављања пада Сајгона 1975. године – када је главни град Јужног Вијетнама који подржавају САД пао под комунистички северни Вијетнам две године након повлачење америчког војног присуства од 19 година. Заузимање града (касније је преименовано у Хо Ши Мин) означило је крај Вијетнамског рата, а Север је у наредних неколико месеци консолидовао своју власт над целом земљом.

Страхује се да би талибани могли да учине исто након повлачења САД у септембру.

Виши лидер Републиканске партије Мич Меконел критиковао је одлуку рекавши да је пренагљено повлачење америчких снага из Авганистана тешка грешка. То је повлачење пред непријатељем који још није побеђен, абдикација америчког вођства.

Међутим, други сугеришу да би повлачење помогло Вашингтону да превазиђе фиксацију 11. септембра, у којој је противтероризам остао најважнији спољнополитички циљ. Излазак из земље би значио да би САД могле да посвете више енергије у суочавању са Кином и Русијом, као и да се концентришу на циљеве Бајденове унутрашње политике.

Они такође инсистирају на томе да би приступ који је заснован на условима ка окончању учешћа трупа значио да би САД заувек остале у Авганистану.

Хронологија америчког рата у Авганистану

13. новембра 2001. године — Талибани беже из Кабула у Кандахар док коалиција предвођена САД заједно са Северном алијансом маршира у престоницу Авганистана.

5. децембра 2001. године – Бонски споразум је потписан у Бону у Немачкој, који даје већину моћи кључним играчима Северне алијансе и јача ратне вође који су владали између 1992. и 1996. године.

7. децембра 2001. године — Мула Омар напушта Кандахар и талибански режим званично пада.

13. децембра 2001. године — Карзај стиже у Кабул; супротно Бонском споразуму, милиције лојалне вођама рата такође улазе у престоницу Авганистана.

22. децембра 2001. године — Карзаи је положио заклетву као председник 29-чланог управног већа основаног Бонским споразумом.

2004. и 2009. године — Одржавају се општи избори и Карзаи је изабран за председника два узастопна мандата, што је граница према авганистанском уставу.

5. априла 2014. године — Дубоко погрешни изборни резултати двојице лидера, Ашрафа Ганија и Абдулаха Абдулаха, обојица тврде да су победили. Амерички државни секретар Џон Кери преговара о споразуму о подели власти за такозвану владу јединства, са Ганијем као председником, а Абдулахом као извршним директором.

8. децембра 2014. године — Америчке и НАТО трупе формално завршавају своју борбену мисију, прелазећи на улогу подршке и обуке иако је председник Барак Обама овластио америчке снаге да изводе операције против талибана и циљева Ал Каиде.

2015-2018 — Талибани даље јачају, изводећи скоро свакодневне нападе на авганистанске и америчке снаге; десетине цивила гину у унакрсној ватри. На истоку се појављује подружница групе Исламска држава; талибани преузимају контролу над скоро половином земље.

септембра 2018 — У жељи да испуни своје изборно обећање да ће вратити америчке трупе кући, председник Доналд Трамп именовао је ветерана авганистанско-америчког дипломату Залмаја Калилзада за преговарача са талибанима.

2018-2019 — Залмај се упушта у преговоре са талибанима, углавном у заливској арапској држави Катар, где побуњеници имају политичку функцију. Талибани одбијају да преговарају са владом Кабула

9. септембра 2019. године — После посебно интензивне ескалације талибанских напада, укључујући бомбашки напад у Кабулу у којем је убијен амерички војник, Трамп прекида разговоре са талибанима.

28. септембра 2019. године — Председнички избори су одржани, али се месецима не знају званични резултати.

24. новембра 2019. године — Трамп посећује америчке трупе у Авганистану на Дан захвалности, каже да талибани желе да направе договор и сигнализира да се преговори с Катаром враћају.

15. фебруар 2020 — Вашингтон каже да је привремено смањење насиља договорено са талибанима као први корак ка коначном мировном споразуму.

18. фебруар 2020 — Изборна комисија Авганистана прогласила Ганија званичним победником септембарских избора; његов ривал Абдулах одбија да призна резултате и уместо тога се проглашава за победника.

29. фебруар 2020 — САД и Талибани потписали споразум у Дохи, у Катару, којим се предвиђа повлачење америчких трупа из Авганистана; споразум такође предвиђа разговоре унутар Авганистана о будућој политичкој мапи пута.

Подели Са Пријатељима: