Објашњено | Азербејџан против Јерменије: стари регионални сукоб и заинтересовани суседи

Војна акција однела је 100 живота у спорном региону Нагорно-Карабаха. У чему је спор и како се друге земље укључују?

Демонстранти машу заставама Азербејџана и Турске током протеста против Јерменије у Истанбулу, Турска, 1. октобра 2020. (Фото: РЕУТЕРС/Мурад Сезер)

Током прошле недеље, војна акција у Нагорно-Карабаху, региону у спору између Јерменије и Азербејџана, резултирала је смрћу најмање 100 цивила и јерменских бораца . Док су се две земље деценијама бориле око региона, тренутни сукоб се сматра једним од најозбиљнијих у последњих неколико година. Азербејџан није објавио информације о својим жртвама.

Шта је Нагорно-Карабах?

На западу Азије и Источне Европе, Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али већи део региона контролишу јерменски сепаратисти. Нагорно-Карабах је део територије Азербејџана још од совјетског доба. Када је Совјетски Савез почео да се распада касних 1980-их, регионални парламент Јерменије гласао је за пренос региона Јерменији; совјетске власти су одбиле захтев.

Уследиле су године сукоба између азербејџанских снага и јерменских сепаратиста. Насиље је трајало до 1990-их, остављајући десетине и хиљаде мртвих, а стотине хиљада расељених. 1994. Русија је посредовала у прекиду ватре, до када су етнички Јермени преузели контролу над регионом.

Иако је то подручје остало у Азербејџану, данас њиме управљају сепаратистички Јермени који су је прогласили републиком под називом Нагорно-Карабашка аутономна област. Иако јерменска влада не признаје Нагорно-Карабах као независну, она политички и војно подржава регион.

Чак и након мировног споразума из 1994. године, регион је обележен редовним разменама ватре. Године 2016. дошло је до Четвородневног рата пре него што је Русија посредовала у миру. Минска група Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), којом председавају Француска, Русија и САД, неколико година је покушавала да наведе две земље да постигну мировни споразум.

О чему се ради у новом сукобу?

Почело је ујутру 27. септембра, од када свака земља тврди да је нанела озбиљан губитак свом противнику. Оно што је другачије у вези са тренутном распламсавањем је то што је ово први пут да су обе земље прогласиле ванредно стање.

Према Варшавском Центру за источне студије (ОСВ), тренутну ескалацију највероватније је иницирао Азербејџан. Медијски извештаји наводе да су сукоби вероватно последица покушаја Азербејџана да поврати неке територије које су окупирали сепаратистички Јермени.

Председник Националног савета Азербејџана је у саопштењу навео да војна операција азербејџанске војске наставља да чисти територије које је непријатељ окупирао скоро 30 година. Он је рекао да је 27. септембар дан исцрпљености и да је Јерменија заузела регионе око Нагороно-Карабаха уз директну подршку Русије да створи зону безбедности.

Такође прочитајте | Јерменско-азербејџански сукоб: реликвија СССР-а која кључа век

Какви су улози за Русију и друге земље?

Конфликт привлачи пажњу широм света због умешаности регионалних ривала Турске и Русије. Турска са већинским муслиманским становништвом подржава Азербејџан, а недавно је осудила Јерменију са већинским хришћанима јер то питање није решила мирним преговорима. Турска је недавно прогласила безусловну подршку већински муслиманском Азербејџану.

Русија и Турска такође подржавају супротне стране у грађанским ратовима који се воде у Сирији и Либији, а подршка Турске Азербејџану може се посматрати као покушај да се супротстави утицају Русије у региону Јужног Кавказа.

Улога Русије је донекле нејасна јер она снабдева оружјем обе земље и налази се у војном савезу са Јерменијом под називом Организација уговора о колективној безбедности. У саопштењу објављеном у понедељак, Дмитриј Песков, секретар за штампу председника Руске Федерације, рекао је да је Русија увек заузимала уравнотежен став по том питању и да има традиционално добре односе са обе земље. Он је додао да је Русија у контакту са Турском у вези са ситуацијом у Нагорно-Карабаху.

Друге земље, укључујући САД, до сада су ограничиле своје учешће на позиве за одржавање мира. За све земље регион је важан транзитни пут за снабдевање Европске уније нафтом и природним гасом.

Екпресс Екплаинедје сада укљученоТелеграм. Кликните овде да се придружите нашем каналу (@иеекплаинед) и будите у току са најновијим

Шта даље?

За сада, обе стране стоје на свом месту. Руска државна новинска агенција ТАСС цитирала је председника Азербејџана Ихлама Алијева који је рекао да Јерменија мора безусловно да напусти Нагорно-Карабах да би борбе престале.

Јерменска влада је у понедељак поднела захтев Европском суду за људска права (ЕЦХР) за привремену меру (која се примењује само када постоји непосредан ризик од непоправљиве штете) против Азербејџана. Затражио је од суда да укаже влади Азербејџана да прекине војне нападе на цивилна насеља дуж целе линије додира оружаних снага Јерменије и Арцаха.

Такође у Екплаинед | Ко су синови Џоа Бајдена Хунтер и Беау, поменути у председничкој дебати

Подели Са Пријатељима: