Објашњено: Да ли се мушки и женски мозак разликују?
„Мозак са родом“ Гине Рипон, професорке когнитивног неуроимаџинга на Универзитету Астон, истражује како је наука погрешно протумачена или злоупотребљена да би се поставила погрешна питања, уместо да се оспорава статус кво.

Да ли ће се дете играти са Барбиком или играти игрицу Лего? У овом родном свету живимо са схватањима да нечији пол одређује нечије вештине и склоности, од играчака и боја до избора каријере. Да ли то значи да је наш мозак другачији?
Мит је да нова књига треба да експлодира. Гина Риппон, професор когнитивног неуроимагинга на Универзитету Астон у Бирмингему, ослања се на свој рад како би показала како ови стереотипи обликују наше идеје о нама самима. Гендеред Браин испитује како је наука погрешно протумачена или злоупотребљена да би се поставила погрешна питања, уместо да се оспорава статус кво.
Рипон улази у модерну неуронауку и позива читаоца да превазиђе бинарни поглед на људске мозгове и уместо тога да их види као високо индивидуализоване, дубоко прилагодљиве и пуне неограниченог потенцијала.
Како открива Гендеред Браин, коначни налази о разликама у мозгу везаним за пол нису успели да се материјализују. Осим „недостајућих пет унци“ женског мозга – над којим се ликовало још од деветнаестог века – савремени неуронаучници нису идентификовали никакве одлучујуће разлике које би дефинисале категорије између мозга мушкараца и жена, пише часопис Натуре у својој рецензији.
Рецензија Гардијана саветује читаоце: Сви системски мозгови дужни су себи да прочитају ову мирну и логичну збирку доказа и науке, и сви емпатизери ће разумети њену важност.
Гардијан је такође објавио интервју са ауторком, цитирајући њену изјаву: Налазимо се на тачки када треба да кажемо: „Заборавите мушки и женски мозак; то је сметња, то је нетачно.“ Можда је и штетно, јер се користи као удица да се каже, па, нема смисла да се девојке баве науком јер немају научни мозак, или дечаци не би требало да буду емотивни или би требало желе да воде.
Подели Са Пријатељима: