Објашњено: Све што треба да знате о вођама нове талибанске владе

После недавних сукоба између такозваних умерених и тврдолинијашких фракција Талибана, именовање уваженог, али углавном ниског профила Мохамеда Хасана Акхунда за премијера, сматра се компромисом.

Талибански борци преузимају контролу над авганистанском председничком палатом након што је авганистански председник Ашраф Гани побегао из земље, у Кабулу (АП Пхото/Филе)

Талибани су именовали Мохамеда Хасана Акхунда за вршиоца дужности премијера нове авганистанске владе, а мула Абдул Гани Барадар и мула Абдус Салам као његови заменици.

У међувремену, Мавлави Хаибатуллах Акхундзада нема званичну улогу у влади, али остаје врховни вођа талибана и каже се да је надгледао стварање кабинета групе.

Мавлави Хаибатуллах Акхундзада, талибански врховни вођа

Акхундзада, врховни вођа талибана од 2016. године, никада се није јавно појављивао и мало се зна о њему. Верује се да је у својим 60-им годинама и да је већи део свог живота провео живећи у Авганистану. Осамдесетих година прошлог века учествовао је у исламском отпору против совјетске инвазије и након што су талибани заузели Авганистан, именован је за главног судију шеријатских судова у земљи.

За Акхундзада се каже да је политички тврдолинијаш, који је, као главни верски ауторитет Талибана, издао неколико фетви. Као врховни вођа, он је задужен за политичке, војне и верске послове.

Влада талибана

Мухамед Хасан Акхунд, премијер

Попут Акхундзаде, о Ахунду се не зна много, чије је именовање за премијера изненадило неке посматраче који су очекивали да ће ту улогу преузети Барадар или Сирајудин Хакани. После недавних сукоба између такозваних умерених и тврдолинијашких фракција Талибана, именовање угледног, али углавном ниског профила Акхунда за премијера се види као компромис.

Акхунд је један од четворице људи који су основали талибане 1994. и познато је да је био близак сарадник првог врховног вође групе, Муле Омара, и садашњег вође, Акхундзаде. Током првог боравка Талибана на власти, између 1996. и 2001. године, Акхунд је био министар спољних послова Авганистана, а потом и заменик премијера.

Последњих 20 година био је на челу моћног талибанског тела за доношење одлука, Рехбари Схура. За разлику од Акхундзаде, који се сматра верским ауторитетом, Акхунд је првенствено политичка личност, која највећи део свог легитимитета црпи из своје истакнуте улоге у талибанима пре 11. септембра.

Мула Хасан Акхунд (десно) са бившим пакистанским премијером Навазом Шарифом у Исламабаду. (Датотека/АП)

Абдул Гани Барадар, заменик премијера

Значајан борац муџахедина током совјетске окупације, Барадар је био веома близак са Омаром, помажући му да формира талибане и оженио се његовом сестром. Након инвазије на Авганистан 2001. године, Барадар је постао главни окосница талибанске побуне све док није ухваћен у Пакистану 2010. Остао је у затвору осам година пре него што је пуштен као део плана за олакшавање мировног процеса између авганистанске националне владе и талибана.

Године 2019, Барадар је именован за шефа политичке канцеларије групе у Катару и представљао је талибане током преговора у Дохи и пропалих међуавганистанских мировних преговора. У том својству, Барадар је постао де-факто јавно лице талибана и сматран је за умерено присуство на међународном нивоу.

Године 2020. постао је први талибански вођа који је директно комуницирао са америчким председником. Неколико дана након споразума групе са САД, тадашњи председник Трамп га је описао као веома доброг. У јулу се Барадар састао и са кинеским министром спољних послова Ванг Јијем у Пекингу.

Очекивало се да ће Барадар преузети улогу премијера, али је наводно избачен из расправе након што је повређен због унутрашњег неслагања између фракција које су му лојалне и оних који су повезани са Сирајудином Хаканијем.

Мула Абдул Гани Барадар (у средини) један је од суоснивача талибана. (Фотографија фајла/Ројтерс)

Сирајуддин Хаккани, министар унутрашњих послова

Можда један од екстремнијих чланова талибана, Сирајјудин Хаккани је шеф утицајне мреже Хаккани, подскупине талибана са сједиштем у Пакистану. Група, коју су САД прогласиле терористичком организацијом, надгледа финансијску и војну имовину Талибана дуж пакистанско-авганистанске границе.

Сам Хакани је на ФБИ-овој листи најтраженијих и има награду од 10 милиона долара за главу. Како се наводи на сајту ФБИ, Хакани се тражи у вези са нападом 2008. на хотел у Кабулу у којем је убијено шест особа, и планирањем неуспелог покушаја убиства авганистанског председника Хамида Карзаија 2008. године, заједно са другим активностима.

У тексту за Њујорк тајмс, написаном пре потписивања споразума из Дохе, Хакани је пројектовао умеренији став. Написао је да су талибани тежили изградњи исламског система у којем сви Авганистанци имају једнака права, где су права жена која им даје ислам — од права на образовање до права на рад — заштићена и где су заслуге основа за једнаке могућности.

Међутим, упркос његовим јавним изјавама, Хаканијева истакнутост у талибанима ће забрињавати међународне посматраче, због његове повезаности са тероризмом и његове повезаности са Ал Каидом. Према извештају УН за 2020., мрежа Хакани одржава блиске контакте са Ал Каидом, за коју се верује да тренутно има између 400 и 600 чланова активних у Авганистану.

Штавише, Хаканијеве екстремистичке тенденције су очигледне у његовим списима. Године 2010. објавио је приручник за обуку за побуњенике у којем подржава употребу одсецања глава и бомбашких самоубица, а истовремено легитимизује нападе на западне мете.

Талибанска влада: Остатак кабинета

Мула Јакуб, министар одбране

Омаров син, Јакуб, направио је представу за позицију врховног вође 2016. и наводно је био бесан када је улога уместо тога припала Акхундзади. Иако је у средњим 30-им годинама и нема борбено искуство које поседују његови колеге талибани, Јакуб је тренутно задужен за све војне операције. Он има велику улогу у вези са Омаром и, као и Барадар, сматра се умереним гласом међу талибанима.

Током талибанског преузимања земље, Јакуб је наводно позвао борце да не наносе штету припадницима авганистанске војске и владе и да избегавају пљачку напуштене имовине.

Амир Кхан Муттаки, министар иностраних послова

Још један умерени глас, Мутаки је био министар културе и информисања и министар образовања током претходне талибанске владе. Као и Барадар, Мутаки је такође послат у Катар и био је члан преговарачког тима током преговора у Дохи.

Мутаки је био председавајући Комисије за позиве и смернице током побуне и у том својству је био задужен за талибанску пропаганду. Био је одговоран за напоре да се владини званичници и друге истакнуте личности пребегну. Када су талибани извршили напредовање, Муттаки је позвао на мирно решавање непријатељстава.

Мохамед Абас Станикзаи, заменик министра иностраних послова

Познатији на међународном нивоу од Мутакија, Станикзаи је обучен као официр авганистанске војске у Индији и вероватно ће бити одговоран за успостављање односа Талибана са Њу Делхијем.

Током совјетске инвазије, пребегао је из војске да би се придружио исламским покретима, али је наводно био у сукобу са Омаром због његовог западњачког начина живота и склоности ка конзумирању алкохола. Као резултат тога, Станикзаи је смењен са места министра спољних послова и уместо тога му је додељено мање важно место министра здравља.

Међутим, од 2012. године играо је кључну улогу у талибанским дипломатским активностима и путовао је у неколико земаља у име групе. У интервјуу за Фирстпост, Станикзаи је истакао своју жељу да успостави пријатељске односе широм региона и тврдио да би Хиндуси и Сикхи могли да наставе да живе мирно у Авганистану.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Подели Са Пријатељима: