Кинеско-пакистански економски коридор: Пакистански пут великих нада

Многи верују да кинеско-пакистански економски коридор може да промени судбину Пакистана - ружичасту будућност коју су његова војска и влада оптужили Индију да покушава да уништи. О чему је економски сан?

Премијер Наваз Шариф и председник Си Ђинпинг покрећу ЦПЕЦ пројекат видео линком из Исламабада 20. априла 2015. (Извор: Одељење за информисање за штампу, Влада Пакистана)

Прошле недеље, начелник пакистанске војске генерал Рахеел Схариф рекао је да је Индија отворено оспорила пројекат кинеско-пакистанског економског коридора (ЦПЕЦ) и да је Р&АВ очигледно умешан у дестабилизацију Пакистана. Дан касније, пакистански секретар за одбрану, генерал потпуковник Алам Кхаттак рекао је Сталном комитету Сената да је Р&АВ успоставио специјалну ћелију за циљање ЦПЕЦ-а. Пројекат, чији ће кључни део проћи кроз Гилгит-Балтистан у пакистанском окупираном Кашмиру, многи у Пакистану виде као потенцијал да промени судбину земље – доносећи раст без преседана, радна места и просперитет.

Дакле, шта је тачно ЦПЕЦ пројекат?

Односи се на низ великих инфраструктурних радова који су тренутно у току у Пакистану, са намером да повежу Кашгар у кинеској провинцији Синђанг са дубоком морском луком Гвадар близу границе Пакистана са Ираном. Неколико других путних, железничких и енергетских пројеката је повезано са коридором, а пројекат настоји да прошири и унапреди инфраструктуру широм Пакистана, као и да прошири и продуби економске везе са својим пријатељем по свим временским приликама, Кином. Кинеске компаније ће инвестирати нешто мање од 46 милијарди долара у пројекат током шест година — укључујући 33,8 милијарди долара у енергетске пројекте и 11,8 милијарди долара у инфраструктуру, известио је Ројтерс у новембру 2014., цитирајући споразум који су две земље потписале током посете пакистанског премијера. Министар Наваз Шариф у Кину раније тог месеца.

Како Пакистан може да добије?

ЦПЕЦ теоретски може бити мењач за Пакистан. У време када је тероризам озбиљно утицао на изгледе Пакистана за страна улагања, 46 милијарди долара које је обећала Кина је три пута више од укупних СДИ које је добила у последњој деценији. Процењује се да ће пројекат директно отворити око 700.000 радних места до 2030. године и значајно убрзати раст БДП-а. Инвеститоре ће подржати Пекинг и кинеске банке, а Пакистан више неће подизати дугове у том процесу. Највећи део инвестиција биће у енергетици. Пројекти угља, ветра, соларне енергије и хидроенергије вредни 15,5 милијарди долара биће доступни до 2017. године и додаће 10.400 мегавата националној мрежи, објавили су Давн и Ројтерс, цитирајући званичнике. Све у свему, Пакистан очекује да ће додати 16.000 МВ до 2021. и смањити недостатак електричне енергије за 4.000-7.000 МВ. Недостатак моћи је био огроман проблем у Пакистану, укључујући изборе, и изазвао је насилне протесте.

ЦПЕЦ уговор такође укључује 5,9 милијарди долара за путне пројекте и 3,7 милијарди долара за железничке пројекте, који ће сви бити развијени до 2017. Биће изграђен и кабл од 44 милиона долара са оптичким влакнима између Кине и Пакистана. Пакистанске новине извештавају о великом ентузијазму за пројекат, укључујући домаћа улагања усклађена са циљевима ЦПЕЦ-а.

Поред потенцијала за раст, моћ и радна места, Пакистан такође очекује да ће га ЦПЕЦ везати у још чвршћи загрљај са блиским пријатељем Кином, дајући му већи стратешки утицај са Индијом и Сједињеним Државама у региону Индијског океана.

И шта има од тога за Кину?

Многи сматрају много више од онога што постоји за Пакистан. ЦПЕЦ је део веће кинеске регионалне транснационалне иницијативе „Један појас један пут“ (ОБОР), чија су два крака копнени Нови пут свиле и Поморски пут свиле 21. века, помоћу којих Пекинг има за циљ да створи економски појас Пута свиле. распрострањена на великом делу Азије и источне Европе и испресецана мрежом транспортних, енергетских и телекомуникационих линија.

Гвадар се налази близу Ормушког мореуза, кључног транспортног пута за нафту. То би могло да отвори енергетски и трговински коридор од Залива преко Пакистана до западне Кине, који би такође могла да користи кинеска морнарица. ЦПЕЦ ће дати Кини копнени приступ Индијском океану, пресецајући скоро 13.000 км морског путовања од Тјенђина до Персијског залива кроз Малачки мореуз и око Индије, до само 2.000 км пута од Кашгара до Гвадара.

Развој Кашгара као трговинског терминала ће смањити изолацију немирне провинције Синђанг, продубити њен ангажман са остатком Кине и повећати њен потенцијал за туризам и инвестиције. Централноазијске републике желе да прикључе своје инфраструктурне мреже на ЦПЕЦ — то ће им омогућити приступ Индијском океану, истовремено доприносећи иницијативи ОБОР.

За кинеске компаније, огроман обим ЦПЕЦ-а пружа могућности улагања у неколико наредних година. Према условима споразума, они ће моћи да управљају пројектима као профитни субјекти, пренео је Ројтерс. Кинеска развојна банка и Индустријска и комерцијална банка Кине Лтд, једна од кинеских државних комерцијалних банака „велике четворке“, позајмиће средства компанијама које ће улагати у пројекте као комерцијални подухват. Главне кинеске компаније које улажу у енергетски сектор Пакистана ће укључивати кинеску Тхрее Горгес Цорп., која је изградила највећу хидроенергетску шему на свету, и Цхина Повер Интернатионал Девелопмент Лтд.

Има ли проблема?

У неким круговима постоји скептицизам у погледу обима стварних добитака који ће доћи на пут Пакистана. Гласови у Белуџистану - где се налази Гвадар - захтевају да кинески инвеститори наведу тачно како ће имати користи. И Белучистан и Хајбер Пахтунва жалили су се да су енергетски пројекти који би требало да буду њихови отишли ​​у Пенџаб. Западни крак ЦПЕЦ-а, важан за развој Белуџистана и КП, остаје неизвестан. Па ипак, сарадња међу провинцијама - традиционално није једна од јаких страна Пакистана - кључна је за успех ЦПЕЦ-а.

Непредвидива безбедносна ситуација остаје велика забринутост, посебно у КП и Белуџистану. Велики терористички напад на пројекат ЦПЕЦ биће назадовање, а Пакистан је распоредио 15.000 специјалних снага безбедности за кинеске држављане и компаније дуж коридора. Постоји одређена забринутост и због ујгурских милитаната у Синђангу.

Како је Индија реаговала?

Министарка спољних послова Сусхма Сварај рекла је парламенту у децембру 2014. да је Влада свјесна да је Кина укључена у изградњу или помоћ инфраструктурним пројектима… укључујући… хидроелектране и нуклеарне пројекте, аутопутеве, аутопутеве, зоне за прераду извоза и економске коридоре у Пакистану. Влада је видела извештаје о томе да су Кина и Пакистан укључени у активности изградње инфраструктуре у пакистанско окупираном Кашмиру, укључујући изградњу кинеско-пакистанског економског коридора. Влада је пренела Кини своју забринутост у вези са њиховим активностима... и затражила од њих да престану са таквим активностима.

Међутим, у априлу 2015. године, ТЦА Рагхаван, високи комесар за Пакистан, цитиран је од стране ПТИ, рекао је да Индија нема бриге око изградње Пакистанско-кинеског економског коридора јер би економски јак Пакистан донео стабилност у региону.

Подели Са Пријатељима: