Војници који носе браде: Сложено питање које чека одлуку Врховног суда

Индиан Екпресс представља позадину дебате, у Индији иу војскама широм света.

Врховни суд је прошлог месеца одбио да хитно испита да ли муслиманско особље у оружаним снагама може да задржи браду као питање њиховог основног права на слободу вероисповести. Случај, молба муслиманског особља које тражи једнакост са Сикхима, којима је дозвољено да носе неошишану косу и турбан, је на чекању од 2008. године.

Те године, ваздухопловац Ансари Афтаб Ахмед поднео је случај након што му је одбијена дозвола да задржи браду. Још две петиције поднете су по истом питању: једну је поднео каплар ИАФ Мохамед Зубаир, а другу полицајац Махараштре Мохамед Фаси.

Године 2008. Ахмед је отпуштен из службе, док је његова петиција још у току. Четири године након што се придружио ИАФ-у, тражио је дозволу да пусти браду. Одбијен, отишао је на 40 дана одсуства и вратио се са брадом, наводи се у спису случаја ИАФ-а. Случај је отишао на Високи суд у Пенџабу и Харијани, који је у јулу 2008. рекао да ношење браде није обавезан услов за муслимане.

Ако се припадницима дисциплинских снага дозволи да се понашају у складу са сопственим жељама и жељама, то сигурно нарушава јавни ред у полицији и може створити хаотичне услове, наводи се у пресуди. Додаје се: Идентитет лица сваког припадника службе је важан и битан, посебно док је у униформи. Ово је посебно релевантно с обзиром на све већи број инцидената тероризма и милитантности у нашој земљи.

Разлог ИАФ-а да муслиманима није дозволио да носе браде био је очување кохезије јединица и групног идентитета. Кодекс облачења ствара осећај професионализма, доброг реда и дисциплине, каже се. Сличне разлоге дале су западне војске да ускрате војницима право да носе браду.

Међутим, у јуну ове године, амерички савезни суд је дозволио 20-годишњем Сикх-америчком студенту Икноору Сингху да се упише у корпус за обуку резервних официра америчке војске без бријања браде, шишања или скидања турбана. Тешко је схватити како би прихватање верске вежбе тужиоца нанело већу штету убедљивим интересима војске у погледу униформности, дисциплине, кредибилитета, кохезије јединица и обуке од десетина хиљада медицинских профила за бријање које је војска већ доделила, рекао је судија.

Америчка војска је забранила браду током Првог светског рата, када су војници морали да носе гас маске. Бријачи су се издавали у ГИ сетовима, тако да су мушкарци могли да се брију на бојном пољу. Британска морнарица дозвољава комплетан сет (брада плус бркови) уз дозволу команданта: не прихвата да брада спречава ефикасан рад гас маске. Традиције у индијској морнарици дугују Краљевској морнарици, а морнарички официри у Индији могу да држе браду уз сагласност свог ЦО.

До 1971. морнарица је дозвољавала и браду и бркове, или ниједно. Под адмиралом Р К Нандом, дозвољавало је морнарима или официрима да носе бркове и браду или их брију, ако то желе(д). Речено је да се бркови и брада носе са или без браде и бркова.

Прва упутства за ношење браде у Ратном ваздухопловству издата су 1980. године. [Муслиманска] брада када се чува, мора бити такве дужине да када је покривена шаком ниједна длака неће бити видљива споља..., писало је.

Уредба из 1999. каже: Није потребна званична дозвола ако је муслиманско особље већ носило браду у тренутку када је приступило служби. Међутим, ако особа жели да носи браду (касније)…, она треба да поднесе службену пријаву свом команданту тражећи дозволу са образложењем…

Директива из 2003. године, на којој се заснива тренутна политика ИАФ-а, каже: Само онима (муслиманима) који су имали браду заједно са брковима у време пуштања у рад/упис пре 01. јануара 2002., биће дозвољено да задрже браду и бркове... Ни под којим околностима… (му) не сме бити дозвољено да одржава браду без бркова…

Јасно је да за ИАФ муслимански ваздушни ратник пушта браду потврђује свој верски идентитет — иако се може разумно тврдити да је то, у ствари, израз оданости и, ако не утиче на његов оперативни учинак, нема разлога да му се ускрати право које се даје његовим друговима из друге верске мањине. У срцу овог сложеног питања које покрива верски идентитет, мањинска права, професионализам и секуларну природу државе, лежи забринутост због експлицитне тврдње о муслиманском идентитету на коју владе широм света покушавају да формулишу одговор. Терористички напади у Паризу прошлог месеца појачали су — опет — дебату о исламу и тероризму.

Године 2006. петоро официра пакистанских ваздухопловних снага је кажњено због држања браде преко прописане дужине. Тврдили су да је та наредба стигла 2002. године, а браде су носили по ранијем налогу. Отпуштени су из службе, али у свом оправдању, ПАФ је рекао да би њихове дуге браде могле да доведу до хипоксемије, због чега би се онесвестили у кокпиту. 2012. године, мајор Захееруддин из војске Пака је отпуштен јер му је брада била дужа од предвиђеног максимума од четири прста испод испод браде.

Британска војска је, у ствари, либералнија. Муслиманским војницима је дозвољено да носе пуну браду све док то не представља ризик за оперативне мисије и безбедност. Жене муслиманске војнике могу носити панталоне и кошуље са заврнутим рукавима, а хиџаб се може носити у складу са сигурносним и оперативним разматрањима.

Прошле године је Министарство одбране САД издало упутства која би могла бити практичан образац. У њему се наводи да ће оружане снаге уложити све напоре да удовоље појединачним изразима искреног уверења припадника војске. Команданти могу дати посебну дозволу за излагање верских предмета док су у униформи, све док то не утиче негативно на војну спремност, кохезију јединица, добар ред и дисциплину, здравље и безбедност или било који други војни захтев. Директива је нагласила да је значај униформности и придржавања стандарда, стављања јединице испред себе, значајнији и да треба да се пажљиво процени приликом разматрања сваког захтева за смештај.

Подели Са Пријатељима: