Објашњено: Ко је Ебрахим Раиси, тврдолинијашки свештеник који треба да буде следећи председник Ирана?
Раиси је 2019. именован за шефа иранског правосуђа, што је изазвало забринутост због његовог учешћа у масовним погубљењима хиљада политичких затвореника 1988. након иранско-ирачког рата.
Ебрахим Раиси, кандидат на иранским председничким изборима маше медијима након што је гласао на бирачком месту у Техерану, Иран у петак, 18. јуна 2021. (АП Пхото) Тврдолинијаш Ебрахим Раиси је требало би да постане председник Ирана након што је делимично пребројавање гласова показало његово значајно вођство после суботњих председничких избора.
Ко је Абрахам Раиси?
Раиси је први пут дошао до изражаја када је постао генерални тужилац Караја 1980. године, када је имао 20 година. Потом је постао тужилац Техерана и први заменик шефа правосуђа од 2004. до 2014. године, након чега је постао генерални тужилац Ирана од 2014. до 2016. године.
Раиси је 2019. именован за шефа иранског правосуђа, што је изазвало забринутост због његовог учешћа у масовним погубљењима хиљада политичких затвореника 1988. након иранско-ирачког рата.
Амнести интернешенел је идентификовао Раисија као члана комисије за смрт која је спровела присилне нестанке и вансудска погубљења неколико хиљада политичких дисидената у затворима Евин и Гохардашт у близини Техерана између краја јула и почетка септембра 1988. Тела жртава су углавном сахрањена у необележеним масовним гробницама .
Раиси је такође повезан са паравојном групом Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ). Касем Сулејмани, бивши командант снага Кудс ИРГЦ-а, убијен је у ваздушном нападу чију су одговорност преузеле САД 2020. године. Снаге Кудс су САД прогласиле страном терористичком организацијом 2019. године.
Тврдолинијски свештеник, Раиси се кандидовао за изборе против актуелног председника Хасана Роханија 2017. и у једном тренутку се сматрао наследником Хамеинија. Године 2015, Роханијева влада је постигла споразум о ЈЦПОА са П5 (пет сталних чланица Савета безбедности УН који укључује Велику Британију, САД, Русију, Француску и Кину) и Немачком и Европском унијом. Под Трамповом администрацијом, САД су једнострано напустиле споразум 2018, након чега су односи између земаља наставили да се погоршавају.
У Ирану су 18. јуна одржани 13. председнички избори на којима је учествовало седам кандидата — Саид Џалили, Ебрахим Раиси, Алиреза Закани, Сејед Амир Хосеин Казизаде Хашеми, Мохсен Мехрализадех, Мохсен Резаи и Абдолнасер Хемати. Тројица од ових кандидата, укључујући Мехрализадеха, Заканија и Јалилија, одустали су од трке у сриједу.
Према Иран Интернатионал, на овим изборима је било преко 59 милиона бирача са правом гласа, укључујући 1,39 оних који су гласали први пут. Иран има укупно преко 85,9 милиона становника, а право гласа имају они старији од 18 година.
Док је ирански врховни вођа ајатолах Али Хамејни позвао људе да дају своје гласове, одзив бирача је остао 50 одсто, што је један од најнижих у историји земље. Од укупног броја бирача са правом гласа, гласало је око 28 милиона људи.
Какво је расположење међу Иранцима?
Значајан број људи овога пута није дао свој глас јер сматра да су избори намештени и не верују изборном псу који се зове Савет старатеља (веће од 12 чланова укључујући шест свештеника и шест правника које је именовао врховни вођа) који дисквалификовао неке од кандидата фаворизованих у јавности.
Кандидате на иранским изборима прегледају владини комитети, а након тога и Савет старатеља. Вијеће је тврдолинијско надзорно тијело које провјерава све кандидате за њихову приврженост исламу, систему вјерског права и самој Исламској Републици. Као и на изборима последњих година, и овај пут је надзорни одбор дисквалификовао реформске кандидате из такмичења.
Народ такође верује да би гласање значило подршку изборима који се сматрају неправедним. Од седам кандидата којима је на крају било дозвољено да се кандидују за председника из групе од преко 600 кандидата, ниједан од њих није био популаран, а Раиси се сматрао фаворитом.
Неки кандидати су дисквалификовани због новог старосног прага по којем кандидати треба да имају између 40-75 година. Даље, све жене кандидати су дисквалификоване иако им није званично забрањено да учествују на изборима.
Према правилима, председник треба да буде шиитски муслиман. Преко 90 одсто иранског становништва чине муслимани шиити.
Савет за спољне односе (ЦФР) напомиње да је тренутно најхитније питање за Иранце економија која је била под великим утицајем америчких санкција откако је напустила нуклеарни споразум – формално назван Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА) – у 2018. Економија се смањила за скоро пет одсто у 2020. и није расла од 2017, примећује ЦФР.
Подели Са Пријатељима:
