Објашњено: Шта након изласка САД из Авганистана?
Председник Бајден је најавио повлачење свих америчких трупа из Авганистана до 11. септембра. Какве су импликације тог потеза за авганистанску владу, талибане и суседе Индију, Пакистан и Кину?
САД су претрпеле велике ударе током свог дуготрајног рата у Авганистану. (Ројтерс) Најава председника Џоа Бајдена да ће САД повући све своје трупе из Авганистана до 11. септембар 2021, 20. годишњица напада 11. септембра , изазвао је потресе кроз линије раседа у региону.
За разлику од Трампове администрације, која је условила повлачење трупа до 1. маја — талибанима да предузму кораке да спрече Ал Каиду или било коју другу групу да се склони у Авганистан и пристану на дијалог о подели власти са авганистанском владом — Бајденов план је без обавеза. У Авганистану се тренутно налази око 2.500-3.500 америчких војника, плус снаге НАТО-а од мање од 8.000. Очекује се да ће ускоро почети координисано повлачење.
билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету
Утицај ове најаве на различите актере у Авганистану и ван њега ће сигурно бити далекосежан. Са сигурношћу се може рећи да ниједна земља у региону неће остати нетакнута.
Авганистан: предност Талибана
Бајденова најава уклонила је све подстицаје за талибане да пристану на дијалог са авганистанском владом. У саопштењу од четвртка, талибани су наговестили следеће: Исламски емират ни под каквим околностима неће попустити у потпуној независности и успостављању чистог исламског система, и остати посвећен мирном решењу авганистанског проблема након потпуног и сигурног окончања занимање.
Предлог америчког државног секретара Ентонија Блинкена из марта сада је скоро сигурно мртав. То је укључивало 90-дневни прекид ватре; разговори под покровитељством УН о плану консензуса за Авганистан између САД, Русије, Кине, Пакистана, Ирана и Индије; и састанак у Турској између талибана и авганистанске владе у циљу инклузивне прелазне владе, споразума о темељним принципима будућег политичког поретка и трајном прекиду ватре.
Турска је заказала разговоре за 24. април, а Бајденова администрација је саопштила да остаје посвећена проналажењу политичког решења. Али талибани су сада у другој зони.
Талибани су у саопштењу изјавили да су амерички званичници разумели ситуацију у Авганистану, али пошто је повлачење одложено за неколико месеци до септембра, уместо да се придржавају споразума из Дохе (потписаног између специјалног изасланика Трампове администрације Залмаја Калилзада и талибана који је последњи пут марта) 1. маја, Америка је прекршила споразум. То је отворило пут талибанима да предузму контрамере, а за све будуће последице биће одговорна америчка страна, а не Исламски емират.
Према Лонг Вар Јоурналу (пројекат Фондације за одбрану демократије са седиштем у САД), од 325 авганистанских округа, талибани контролишу 76 или 19%, а владине снаге 127 или 32%. Преостали су спорни. Према Савету за спољне послове, талибани су сада јачи него у било ком тренутку од 2001. године, када су америчке снаге извршиле инвазију на Авганистан.
Након потпуног повлачења трупа, талибани ће вероватно доживети завршетак рата, за који верују да су већ добили. У недавно објављеном Извештају о процени претње САД, годишњем брифингу америчких обавештајних служби, наводи се да су изгледи за мировни споразум слаби, да су талибани уверени у победу на бојном пољу, а да ће се авганистанска влада борити да их држи на одстојању.
Председник Ашраф Гани је твитовао стоичку поруку да његова влада поштује одлуку САД и да ћемо сарађивати са нашим америчким партнерима како бисмо обезбедили глатку транзицију. Али он и други који су инвестирали у демократски Авганистан знају да је земља близу тога да изгуби све добитке у последњих 15 година. Постоји дубока бојазан од повратка у 1990-те, иако постоји и став да су се и талибани променили током 25 година и да не би желели да отуђују међународну заједницу као што су то чинили када су владали Авганистаном током 1996-01.
Раније је Гани предложио да, ако су талибани спремни да разговарају, одустане од онога што је преостало ако му је председнички мандат, и одржи поновне изборе у којима талибани могу слободно да учествују. Талибани су увек одбацивали изборе као неисламске, а владу Авганистана као марионету САД. Ганијев предлог није добио никакву пажњу.
ПРИДРУЖИ СЕ САД :Експрес објаснио Телеграм канал
Пакистан: добици, бриге
Ово је тренутак оправдања и забринутости у Исламабаду. Талибани су креација пакистанског безбедносног естаблишмента. Након америчке инвазије на Авганистан, они су се склонили у безбедна уточишта на територији Пакистана, а Високи савет талибана је деловао из Квете у Белуџистану. Пакистан је био тај који је убедио талибане да склопе договор са Трамповом администрацијом. За пакистанску војску, која је Авганистан одувек посматрала у смислу стратешке дубине у свом вечном непријатељству према Индији, талибанско заузимање Авганистана би коначно донело пријатељску силу на власт у Кабулу после 20 година. Индија, која је имала одличне односе са владама Карзаија и Ганија, била би смањена на величину.
Али повлачење САД такође значи да ће Пакистан морати да преузме на себе сав терет хаоса који предвиђају стручњаци. Грађански рат није искључен, а са њим и поновни прилив избеглица у Пакистан, чак и када се земља бори са избеглицама из првог авганистанског рата. Све то у време када привреда млатара, а Пакистан остаје на површини уз зајам ММФ-а уз строге услове. Осим тога, талибани нису монолит и недавно су показали трагове независности од Пакистана. Мора да се заштити од преливања нестабилности у Авганистану преко границе. Пакистански источни фронт са Индијом тренутно је миран, тако да је то једна главобоља мање, али би то и даље забрињавало пакистанску војску.
Индија: време је да будете опрезни
Њу Делхи, који се надао да ће бити део Блинкенове иницијативе, био би нервозан због повлачења САД. Индија је била на спољној ивици Трамповог покушаја да напусти Авганистан који је кулминирао споразумом из Дохе, и била је невољна присталица унутаравганистанских преговора између талибана и авганистанске владе. Када је дошла Бајденова администрација, Индија се надала ресетовању САД. Блинкен предлог је Индији дао улогу, препознајући је као регионалну заинтересовану страну, али изгледа да овај предлог нема будућност. Група Хакани, коју негује ИСИ, имала би велику улогу у сваком талибанском режиму. Друга забринутост би били милитанти фокусирани на Индију као што су Ласкхаре-Тоиба и Јаисх-е-Мохамед, за које индијски безбедносни естаблишмент већ верује да су се у великом броју преселили у Авганистан.
Русија, Кина и Иран
Кина би имала много да изгуби због нестабилности у Авганистану јер би то могло да утиче на Кинеско-пакистански економски коридор. Талибански режим у Авганистану могао би на крају изазвати немире у аутономном региону Синђанг, где живи Ујгурска мањина. Насупрот томе, као савезник Пакистана, могао би да види већу улогу за себе у Авганистану.
Излазак САД је за Русију пун круг након њеног пораза од стране муџахедина које подржавају САД и изласка из Авганистана пре три деценије. Последњих година Русија је преузела улогу миротворца у Авганистану. Али и талибани и авганистанска влада били су опрезни према њеним напорима. После конференције Русије, САД, Кине и Пакистана у марту, заједно са талибанским и авганистанским делегатима, у заједничкој изјави четворице директора наводи се да не подржавају успостављање Исламског Емирата, што је оставило талибане љуте. Све веће везе Русије са Пакистаном могле би да се преточе у пост-америчку улогу Москве у Авганистану.
Као земља која граничи са Пакистаном и Авганистаном, Иран уочава активне безбедносне претње од оба. А талибански режим у Кабулу би само повећао ову перцепцију претње. Али Иран, који има везе са Хазарима у Авганистану, у последње време игра на све стране. Упркос међусобном непријатељству и теолошкој подели између њих двојице, Иран је пре неколико година отворио канале за талибане, а недавно је чак угостио талибанску делегацију у Техерану.
Подели Са Пријатељима:
