Објашњено: Хронологија америчког рата у Авганистану

Док се Сједињене Државе спремају да окончају свој најдужи рат, ево временске линије америчког рата у Авганистану.

Амерички председник Џо Бајден најавио је у среду да ће бити повлачећи све преостале борбене трупе из Авганистана до 11. септембра, чиме је окончан најдужи рат у америчкој историји. Уклањање око 3.000 америчких војника поклапа се са 20. годишњицом терористичких напада 11. септембра, који су изазвали почетну америчку инвазију на Авганистан.

Време је да се оконча најдужи рат у Америци. Време је да се америчке трупе врате кући, рекао је Бајден у телевизијском обраћању. Сада сам четврти амерички председник који председава присуством америчких трупа у Авганистану. Два републиканца. Две демократе. Ову одговорност нећу пребацивати на петог.

У последње две деценије, америчка војска је изгубила више од 2.300 војника, десетине хиљада је рањено, небројени животи у Авганистану су изгубљени, а процењено је да је потрошено око 2 билиона долара новца пореских обвезника, наводи ЦНН.

Док се Сједињене Државе спремају да окончају свој најдужи рат, ево временске линије америчког рата у Авганистану

11. септембар 2001: Оперативци Ал-Каиде отели су четири комерцијална авиона и срушили их у Светски трговински центар у Њујорку и Пентагон у Вашингтону. Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији. Убијено је скоро 3.000 људи. Убрзо након тога, Осама бин Ладен, вођа исламистичке терористичке групе, идентификован је као човек који стоји иза напада.

18. септембар 2001: Талибани, регионална исламска политичка и војна сила која је водила Авганистан, штитили су Бин Ладена и одбили да га предају Сједињеним Државама. Као одговор, тадашњи амерички председник Џорџ В. Буш потписао је закон о овлашћењу за употребу војне силе (АУМФ). Према овом закону, земља би могла да употреби силу против нација, организација или особа које стоје иза напада 11. септембра — наиме Ал-Каиде и талибана. Током година, АУМФ је коришћен као правно образложење за одлуку САД да изврши инвазију на Авганистан и употреби силу против Ал-Каиде и њених сарадника, како на бојном пољу тако и ван њега.

7. октобар 2001: Америчке и британске снаге заједно покрећу нападе на Авганистан који контролишу талибани. Ово је била почетна салва у предложеном рату против тероризма. Мисија, названа „Операција трајна слобода“, почела је серијом ваздушних удара који су успели да омекшају одбрану талибана. Након тога, бројне америчке специјалне снаге, Северна алијанса и етничке паштунске анти-талибанске снаге пружиле су подршку на терену.

новембар 2001: Талибанске снаге су почеле да се распадају и повлаче из неколико својих упоришта широм земље, укључујући Кабул. Касније тог месеца, Савет безбедности УН је позвао на формирање прелазне администрације и позвао државе чланице да пошаљу своје мировне снаге ради одржавања стабилности. Неколико бораца Ал-Каиде остало је да се крије у региону Тора Бора у Авганистану, где су се стално сукобљавали са антиталибанским авганистанским снагама, које су подржавале САД.

децембар 2001: Све-Каида је покренула примирје, за које многи сада верују да је било само заташкавање како би се помогло Бин Ладену и неколицини других вођа Ал-Каиде да побегну у Пакистан. Када је заробљен пећински комплекс Тора Бора, који је раније настањивала Ал-Каида, Бин Ладену није било ни трага.

Почетком децембра УН су позвале бројне велике авганистанске фракције на конференцију у Немачку, где је потписан Бонски споразум. Споразум је предвиђао међународне мировне снаге за одржавање безбедности и мира у Кабулу.

Талибани су 9. децембра предали Кандахар, а талибански вођа Мула Омар побегао је из града. Сматра се да је ово био крај талибанског режима у земљи. Али неколико вођа Ал-Каиде се и даље крило у планинама. До 21. децембра, привремена авганистанска влада је положила заклетву.

Објашњено| Након изласка САД из Авганистана

2. марта 2002: Коалиционе снаге предвођене САД суочиле су се са око 800 бораца Ал-Каиде и талибана у долини Шар-и Кот близу границе са Пакистаном у једној од најбруталнијих конфронтација у историји америчко-авганистанског рата. То је такође било отприлике у време када су САД почеле да преусмеравају неке од својих војних и обавештајних ресурса из Авганистана у Ирак, што је земља видела као растућу претњу у свом рату против тероризма.

април 2002: У говору одржаном на Војном институту Вирџиније, председник Буш је најавио Маршалов план за Авганистан. Међутим, развојни напори у земљи нису добили адекватна финансијска средства јер су САД већ усмериле пажњу на ситуацију у Ираку.

1. маја 2003: Тадашњи амерички министар одбране Доналд Рамсфелд најавио је крај великих борби у Авганистану. Истог дана, председник Буш је дао сличну најаву о борбеним операцијама у Ираку. У то време, у Авганистану је било око 8.000 америчких војника.

9. октобар 2004: Одржани су први демократски избори у земљи од пада Талибана и око 80 одсто бирачког становништва Авганистана гласало је за Хамида Карзаија, који је био привремени лидер пре избора. Убрзо су одржани парламентарни избори на којима је неколико кандидаткиња изабрано на места посебно резервисана за њих како би се обезбедила родна разноликост.

29. октобар 2004: Осама Бин Ладен објавио је снимљену поруку неколико дана након председничких избора, у којој је исмевао Бушову администрацију и преузео одговорност за нападе 11. септембра.

2005: Година 2005. је обележена постепеним поновним оживљавањем талибана са порастом насиља широм земље. Али овог пута су променили своју тактику – док су некада били укључени у отворену борбу са америчким и НАТО снагама, сада су прибегли самоубилачким бомбашким нападима и коришћењу импровизованих експлозивних направа (ИЕД), што је резултирало многим жртвама.

Повратак талибана се такође поклопио са растућим антиамеричким и антизападним осећањима међу авганистанским народом, који се борио са изненадним порастом насиља, заједно са широко распрострањеном корупцијом у њиховој влади и извештајима о злостављању затвореника у америчким притворским објектима.

2006: Почеле су да се појављују пукотине унутар НАТО-а, пошто су се неке земље чланице спориле око обавеза трупа у Авганистану. На конференцији у Риги те године, генерални секретар алијансе Јап де Хоп Схефер рекао је да би снаге НАТО-а требало да буду у стању да постепено предају одговорност авганистанским снагама безбедности 2008. Он је позвао земље да у међувремену ангажују више трупа са мање националних ограничења.

2007: Мула Обаидуллах Акхунд, један од највиших вођа талибана, ухваћен је у Пакистану. Неколико месеци касније, америчке снаге су убиле главног војног команданта Талибана Мула Дадулаха.

2009: Тадашњи амерички председник Барак Обама најавио је да повећава војно присуство у Авганистану на 68.000 војника, испуњавајући једно од својих кључних предизборних обећања о пребацивању војног фокуса са Ирака на Авганистан.

Током дводневне конференције НАТО-а у априлу, државе чланице су обећале да ће послати додатних 5.000 војника да помогну у обуци авганистанских снага безбедности и обезбеде безбедност током председничких избора у августу.

У новембру је Хамид Карзаи положио заклетву као председник на још један мандат након избора поремећених оптужбама за превару.

2010: Број америчких смртних случајева у рату прешао је границу од 1.000 почетком 2010. Отприлике у то време, генерал Стенли Мекристал, који је тада био командант снага НАТО-а и САД у Авганистану, разрешен је дужности након објављивања контроверзног чланка у Роллинг Стонеу, у којем су он и чланови његовог особља критиковали неколико највиших званичника Обамине администрације. Заменио га је генерал Дејвид Петреус, шеф Централне команде војске.

У новембру су чланице НАТО-а потписале декларацију у којој се наводи да ће препустити одговорност за одржавање мира и безбедности у Авганистану авганистанским снагама безбедности до краја 2014.

2011: 1. маја 2011. Бин Ладена су убиле америчке снаге у Аботабаду у Пакистану, где се крио са неким од чланова своје породице. Истог дана је сахрањен у Северном Арапском мору.

До јуна, Обама је најавио своје планове да повуче 30.000 војника до 2012. У то време, Обама је био суочен са огромним притиском америчке јавности, која је, према анкетама, углавном била против рата у Авганистану.

У септембру је бивши авганистански председник Бурханудин Рабани, централна личност у преговорима о помирењу, убијен у самоубилачком бомбашком нападу.

2012: Тензије су почеле да расту између америчке и авганистанске владе након што се на друштвеним мрежама појавио снимак на којем се види како маринци уринирају по мртвим Авганистанцима. У року од неколико недеља избили су протести након што су извештаји сугерисали да су амерички војници спалили копије Курана у војној бази.

У марту је амерички војник наводно провалио у неколико кућа у близини Панџваја, убивши 17 авганистанских сељана, од којих су већина била деца и жене. Неколико дана касније, талибани су прекинули преговоре са САД и авганистанском владом.

2013: НАТО је препустио контролу безбедности авганистанским снагама. Уместо тога, коалиција се фокусирала на војну обуку и борбу против тероризма у региону. У међувремену, талибани и амерички званичници наставили су преговоре у Дохи, у Катару.

2014: Председник Обама је открио свој план за повлачење америчких трупа из Авганистана до краја 2016. године.

У септембру је Ашраф Гани изабран за председника после дужег одлагања после председничких избора. Он је потписао Билатерални безбедносни споразум, који је Карзаи раније одбио да потпише пред крај свог председништва, који је омогућио да око 13.000 страних војника остане у земљи.

28. децембра, САД и НАТО су формално окончали своју борбену мисију у Авганистану.

2017: САД су бациле огромну бомбу ГБУ-43, названу мајка свих бомби, у источном Авганистану, гађајући низ пећина које су заузели милитанти Исламске државе. Ово је био први пут да је земља употребила бомбу ове величине у сукобу. Бомба је погодила комплекс тунела у округу Ачин у провинцији Нангархар, близу границе између Авганистана и Пакистана.

У августу је бивши председник Доналд Трамп изнео нову стратегију за решавање сукоба у Авганистану у телевизијском говору војницима у војној бази Форт Мајер у Вирџинији. Мој првобитни инстинкт је био да се повучем, а историјски волим да следим своје инстинкте, рекао је Трамп. Али целог живота сам чуо да су одлуке много другачије када седите за столом у Овалном кабинету.

Позвао је Индију да игра већу улогу у обнављању мира у Авганистану, док је осудио Пакистан због скривања талибанских снага.

2019: САД појачавају мировне преговоре са талибанима у Дохи. Талибански званичници обећали су да ће блокирати међународне терористичке групе из Авганистана у замену да САД повуку своје трупе.

Трамп је у септембру нагло прекинуо мировне преговоре само недељу дана након што је амерички амбасадор у Авганистану Залмај Калилзад објавио да је посредовао у начелном споразуму са лидерима талибана. Трамп је тврдио да је његова одлука изазвана недавним убиством америчког војника од стране талибанских бораца.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

2020: САД и Талибани потписали су споразум којим је отворен пут за значајно повлачење страних трупа из Авганистана. Али без прекида ватре, талибански борци су у данима који су уследили покренули серију напада на авганистанске снаге безбедности. Као одговор, САД су покренуле ваздушни напад на талибанске снаге стациониране у провинцији Хелманд.

У новембру је амерички министар одбране Кристофер Милер најавио планове да преполови војнике на 2.500 до јануара. Након споразума између САД и Талибана, хиљаде војника је већ било повучено.

2021: Председник Џо Бајден најавио је да САД неће испоштовати рок 1. маја за повлачење трупа који је предвиђен споразумом између САД и Талибана. Уместо тога, трупе ће се потпуно повући до 11. септембра 2021, рекао је он.

Подели Са Пријатељима: