Објашњено: масакр у Сребреници, етничко чишћење босанских Муслимана

Дана 11. јула, 25 година касније, у Спомен-обиљежју и мезарју Сребреница-Поточари одржана је комеморација у знак сјећања на жртве масакра. Током ове церемоније, на гробљу су сахрањена тела девет недавно идентификованих жртава.

Рат у Босни који се догодио између 1992. и 1995. био је сведок периода расељавања и етничког чишћења босанских Муслимана и босанских Хрвата од стране војске босанских Срба и паравојних снага. (Ројтерс)

У јулу 1995. године, снаге босанских Срба које је предводио командант Ратко Младић убиле су око 8.000 Муслимана, углавном мушкараца и дечака, у Сребреници, граду у Босни и Херцеговини на југоистоку Европе. Ова убиства су касније класификована као геноцид од стране међународних трибунала који су истраживали масакр.

Распад Југославије 1991. бацио је југоисточну и централну Европу у хаос и довео до насилних међуетичких ратова у региону у наредних неколико година. Насиље почињено над Бошњацима или босанским Муслиманима током масакра у Сребреници је на много начина резултат овог регионалног сукоба. Према неким истраживачима, овај масакр је био најгори злочин над цивилима у Европи од Холокауста.

Рат у Босни који се догодио између 1992. и 1995. био је сведок периода расељавања и етничког чишћења босанских Муслимана и босанских Хрвата од стране војске босанских Срба и паравојних снага. Током рата, масакр у Сребреници почео је 11. јула 1995. године када је командант Ратко Младић заузео град Сребреницу. Хиљаде породица босанских Муслимана потражило је уточиште код Холандског батаљона, холандског батаљона снага Уједињених нација који је био распоређен након преокрета током рата у Босни, вјерујући да је подручје под њиховом контролом сигурна зона.

Ова мировна мисија Уједињених нација коју је предводила Холандија није успела да заустави ова убиства, а многи босански муслимани су потражили уточиште верујући да је то сигурна зона. Неки истраживачи кажу да су неуспеси ове мировне мисије УН били толики да не само да није заштитила босанске муслимане, већ је у неким случајевима и активно предавала младиће и мушкарце снагама босанских Срба знајући да ће бити убијени. Ова сигурна зона је касније пала под контролу снага босанских Срба након што су се холандске снаге предале. Неки истраживачи верују да је 8.000 муслимана убијених током овог масакра убијено у року од две недеље од почетка окупације Сребренице.

Босанци носе ковчег једне од девет жртава масакра у Поточарима, код Сребренице, у суботу, 11. јула 2020. (АП Пхото/Кемал Софтић)

Нису само бебе, младићи и мушкарци били подвргнути зверствима и убиствима. Масакр је такође довео до распрострањених злочина над женама, где су девојке и жене биле изложене насиљу и силовању. У својим сведочењима након масакра, жртве, укључујући девојке и жене, рекле су да им снаге УН нису пружиле никакву заштиту, упркос томе што су снаге биле сведоци насиља које се вршило пред њима. Постојала су и сведочења у којима су преживели препричавали како су снаге босанских Срба натерале босанске Муслимане да копају сопствене гробове и касније их стрељале. 25 година након масакра, тијела жртава и даље се налазе у масовним гробницама.

Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је истраживао ратне злочине који су се догодили током сукоба на Балкану 1990-их, утврдио је да је војска босанских Срба уложила напоре да тијела из ових масовних гробница пребаци на друга мјеста у покушају да прикрије размере злочина и убистава. Ово уклањање тела отежало је идентификацију жртава, а истраге Трибунала су показале да су у многим случајевима делови тела једне жртве пронађени у различитим гробницама због овог расељавања. Трибунал је рекао да то указује да су убиства босанских Муслимана била с предумишљајем и да су била опсежно планирана.

Екпресс Екплаинедје сада укљученоТелеграм. Кликните овде да се придружите нашем каналу (@иеекплаинед) и будите у току са најновијим

Међународни кривични суд за бившу Југославију је 1995. године оптужио Ратка Младића и Радована Караџића, председника Републике Српске, за ратне злочине над босанским Муслиманима у Сребреници. Тада је генерални секретар УН-а Кофи Анан поднео сопствени извештај о масакру у Сребреници 1999. године, признајући неуспехе УН у спречавању масакра и рекао: Трагедија Сребренице ће заувек прогонити историју Уједињених нација.

За Холандију, неуспеси Дутцхблата и извештаји о учешћу трупа у различитим облицима у насиљу почињеном над босанским Србима довели су до истраге од стране владе 1996. Извештај објављен седам година касније признао је неуспехе ове мировне мисије и холандска влада је признала одређену одговорност за њихову неспособност да заштите жртве током масакра.

У марту 2003. Босна и Херцеговина је започела сопствену истрагу о масакру у Сребреници, у великој мери ослањајући се на налазе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који је завршио следеће године, при чему је влада признала да су злочини почињени над босанским муслиманима. Неки националисти у земљи нису се сложили са налазима ових истрага. Влада је касније издала званично извињење за масакр.

Десет година након масакра, 2005. године, Представнички дом САД-а је званично усвојио резолуцију којом га је признао као геноцид у Сребреници. У марту 2016. године, Радован Караџић, бивши предсједник Републике Српске, проглашен је кривим од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију за геноцид, ратне злочине и злочине против човјечности и осуђен на 40 година затвора. Годину дана касније, у новембру 2017, Ратко Младић је проглашен кривим за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности и осуђен на доживотну казну затвора.

Дана 11. јула, 25 година касније, у Спомен-обиљежју и мезарју Сребреница-Поточари одржана је комеморација у знак сјећања на жртве масакра. Током ове церемоније, на гробљу су сахрањена тела девет недавно идентификованих жртава. Иако су се ожалошћени окупили на богослужењу, гужве су биле ограничене због забринутости због ширења корона вируса. Светски лидери су такође издали саопштења у знак сећања на масакр.

Према неким истраживачима, многи српски политичари и грађани одбијају да то назову геноцидом, а јавне зграде и даље држе имена људи осуђених за ратне злочине над босанским Муслиманима и других који су били на позицијама власти током масакра, али су мало интервенисали. Према недавном извештају Гардијана, иако постоје извесна признања злочина почињених над босанским муслиманима, данас у Сребреници многи одбацују етикету геноцида.

Подели Са Пријатељима: