Објашњено: Како су се преговори ЕУ и УК о британским водама претворили у фини котлић рибе

Преговарачи ЕУ рекли су да ће, ако Велика Британија одбије да дели своје воде, блок ускратити посебан приступ британском рибарству на јединствено европско тржиште.

Свеж улов рибе. Иако богата риболовна подручја припадају Великој Британији, већина улова одавде се извози. (АП фотографија/фајл)

Велика Британија и ЕУ тренутно раде на споразуму након Брегзита који ће одредити кључне аспекте њиховог односа, као што су одбрана, трговина, безбедност и имиграција. Међу многим нерешеним питањима у преговорима, једно је одлучност обе стране да не пусте друге да пецају у немирним водама, буквално.

Како Велика Британија постаје независна обална држава након 31. децембра, британска рибарска индустрија, која чини мање од 0,1 одсто националне економије, захтева већи приступ риболовном подручју тренутно дели са ЕУ – чему се блок жестоко опирао.

Како се тренутно деле права на риболов?

Рибарство у ЕУ – које ефективно укључује Велику Британију до 31. децембра – је регулисано Заједничком политиком рибарства (ЦФП) блока.

Према ЦФП-у, флоте из сваке земље чланице ЕУ могу да пецају у искључивим економским зонама (ЕЕЗ) свих осталих чланица, што значи део мора који се протеже до 200 наутичких миља од обале земље, искључујући њене територијалне воде – које завршавају на 12 наутичких миља од обале.

ЕУ као блок, а не појединачне земље, сваког децембра одлучује о количини рибе сваке врсте која се може уловити из комбинованих ЕЕЗ њених чланица, које се заједно сматрају заједничким ресурсом. Права на риболов се затим деле према националним квотама.

Све док је Уједињено Краљевство део ЕУ, ЦФП је дозволио флотама из остатка блока да коче у британским водама, познатим по својим обилним морским ресурсима.

Дакле, шта је потражња Велике Британије?

Британска влада жели да подели своје риболовне ресурсе са ЕУ на основу система који друге приобалне земље које нису чланице ЕУ, као што је Норвешка, користе док деле своје воде са блоком.

Овај систем, који се назива зонска везаност, захтева од ЕУ да одржава годишње састанке са земљом која није чланица ЕУ како би одлучила о уделу рибе коју свака страна може да улови у водама друге стране.

Политички значајне рибарске заједнице у Великој Британији, које запошљавају хиљаде људи, инсистирале су да би им такав систем омогућио већи приступ водама за које кажу да су властите земље. Ово је такође емотивна тема за присташе Брегзита, који тврде да би стицање таквих права значило враћање британског суверенитета над њеном ЕЕЗ.

Како преноси Би-Би-Си, британски преговарачи желе да британске флоте преузму 50 одсто улова који пловила ЕУ тренутно извлаче сваке године из британских вода; укупан износ се процењује на око 600 милиона фунти годишње. Британија је 18. децембра одбила понуду ЕУ у којој је блок пристао да отпусти око 25 одсто тог износа, наводи Блумберг.

У извештају Гардијана се наводи да ће у случају Брегзита без договора, наоружана пловила британске морнарице заштитити рибарске воде земље, имајући моћ да зауставе, провере и заплене све рибарске чамце ЕУ који раде у ЕЕЗ-у Велике Британије.

Како је ЕУ одговорила?

ЕУ се опире предлогу британске зонске везе. То је углавном зато што су британске воде знатно издашније од норвешких; што значи да би свако одступање од статуса кво у корист Британије негативно утицало на кочаре из блока.

Да би се супротставио захтевима Британије, блок користи сопствену моћну ману за преговарање. Како то бива, иако богата рибарска подручја припадају Великој Британији, већина улова одавде се извози. А од извезене рибе, 75 одсто се продаје у земље ЕУ. Истовремено, око 70 одсто рибе која се конзумира у Великој Британији долази из ЕУ.

Преговарачи ЕУ су стога рекли да ће, ако Уједињено Краљевство одбије да дели своје воде, блок ускратити посебан приступ британском рибарству јединственом европском тржишту, ефективно га оптерећујући тарифама. Још један проблем за Велику Британију је тај што су велике делове њених тренутних риболовних квота у оквиру ЦФП-а већ купиле компаније из ЕУ, што отежава земљи да напусти тај систем без посла са власницима који нису из УК.

Дакле, од које стране се очекује да ће успети?

Стручњаци кажу да се од Велике Британије, која ће повратити контролу над својом ЕЕЗ, очекује већи приступ својим чамцима од њиховог тренутног удела, иако ће такође гарантовати нека права флотама ЕУ.

Две стране које не обезбеде споразум о Брегзиту по овом питању значило би да ће се од 1. јануара трговина између њих вратити на правила и тарифе које је успоставила Светска трговинска организација 1995. године.

Подели Са Пријатељима: