Објашњено: Сједињене Државе у Авганистану, 19 година касније

Након напада 11. септембра 2001. који су резултирали губитком скоро 3.000 људи, САД су окривиле Осаму бин Ладена и за одговорност сматрале вођу Ал Каиде.

Председник Бајден је наредио 100 одсто уклањање америчких трупа из Авганистана, чиме је окончан најдужи рат у земљи. (АП Пхото/Рахмат Гул, Филе)

Скоро две деценије, САД воде рат у Авганистану. За то време, иако је америчка савезна влада размишљала о изласку из земље, наводећи између осталог и политичку нестабилност у Авганистану, то се још увек није догодило. Како ствари сада стоје, земља још увек води најдужи рат у историји САД без јасних назнака када ће се он завршити.

билтен| Кликните да бисте добили најбоља објашњења дана у пријемном сандучету

Како је ово почело?

Након напада 11. септембра 2001. који су резултирали губитком скоро 3.000 људи, САД су окривиле Осаму бин Ладена и за одговорност сматрале вођу Ал Каиде. Сједињене Државе су приморале НАТО да се по први пут у историји те организације позове на члан 5 Повеље НАТО-а, према којем је 60 земаља послало своје трупе да се боре у, како су САД назвали „операција трајна слобода“.

Отприлике месец дана касније, 7. октобра, на дан када је драматично најавио ваздушне нападе под вођством САД у Авганистану, тада је амерички председник Џорџ Буш рекао: „Нисмо тражили ову мисију, али ћемо је испунити. У то време, два оправдања која је Буш дао за ове ваздушне нападе била су да поремете коришћење Авганистана као терористичке базе за операције и да нападну војну способност талибанског режима и зато што су талибани одбили да изруче Бин Ладена Сједињеним Државама. .

У периоду од два месеца, суочени са нападом америчких и коалиционих снага, талибанска контрола над Авганистаном је знатно ослабила. Многи лидери су побегли у суседни Пакистан, а до 2004. нова влада коју подржавају САД преузела је Кабул. Није да су талибани потпуно нестали. Они су били веома оперативни дуж авганистанско-пакистанске границе, тргујући углавном оружјем, дрогом и минералима.

Након привременог назадовања након првог напада снага предвођених САД, талибани су се вратили и преузели контролу, развијајући нове методе контранапада, од којих су најистакнутији самоубилачки напади.

Шта се следеће десило?

Да су САД претпоставиле да ће моћи да ангажују НАТО снаге у својој борби на неодређено време, погрешиле би. Снаге НАТО-а су 2014. године објавиле крај своје борбене мисије у Авганистану. Повлачење НАТО снага из Авганистана створило је вакуум који су брзо заузеле талибанске снаге када су почеле да враћају контролу над изгубљеном територијом. Према извештају Би-Би-Сија из 2018, до те године, талибани су били отворено активни у 70% Авганистана.

Шта је довело до делимичног гашења?

У мају 2011, амерички председник Обама наредио је рацију на резиденцијални комплекс Осаме бин Ладена у Аботабаду, Хајбер Пахтунва, Пакистан, у операцији познатој као „Операција Нептунско копље“, која је резултирала убиством бин Ладена. Док су међународне организације попут Амнестија довеле у питање хапшење и убиство Бин Ладена због његових правних и етичких аспеката, већина америчке јавности и савезника Сједињених Држава га је поздравила.

Блумбергов извештај указује на ратни замор у САД који је подстакао Обамину владу да започне процес повлачења америчких војних снага из Авганистана. Сумње да би авганистанска војска могла самостално да стоји навеле су га да остави последњу од њих на месту када је препустио председничку функцију Трампу у јануару 2017, наводи Блумбергова анализа.

Са Трамповом владом у Белој кући, према овој анализи, Трамп је на наговор Пентагона распоредио додатних 3.500 војника у земљу. Али нова администрација је мало напредовала у процесу решавања проблема. Три године касније, 2020., Трамп је постигао договор са групом и започео још једно повлачење у Авганистану, фрустриран упорношћу Талибана.

Зашто је рат САД у Авганистану трајао тако дуго?

Према анализи ББЦ-ја, у игри је неколико различитих фактора. Повлачење трупа НАТО-а, комбиновано са неефикасношћу авганистанске владе и војске, као и упорношћу Талибана да се прегрупишу након сваког војног губитка, резултирало је дуготрајним ратом. Анализа ББЦ-ја указује на недостатак јасне политичке стратегије САД када је у питању повлачење из Авганистана.

Затим, ту је и чињеница да свака страна покушава да разбије оно што је постало ћорсокак – и да су талибани покушавали да максимизирају своју полугу током мировних преговора, наводи се у извештају Би-Би-Сија. Извештај такође указује на улогу коју је Пакистан одиграо у подршци и неговању талибана, упркос порицањима Исламабада и инсистирању Вашингтона да учини више да прекине помоћ терористичкој групи.

Поред већ постојећег питања талибана, сада снаге морају да се боре са присуством Исламске државе која је сматрана одговорном за нека од најбруталнијих насиља у земљи и другде у свету.

Подели Са Пријатељима: